Pocetna Društvo Sećanje na majora Kostu Todorovića

Sećanje na majora Kostu Todorovića

183
0
Podelite

Povodom godišnjice rođenja pešadijskog majora Koste Todorovića (1882-1914) užički odbor potomaka ratnika oslobodilačkih ratova 1804-1918. „Major Kosta Todorović“ položio je vence i odao poštu oficiru čiji je život okončan stradalničkom smrću na početku Prvog svetskog rata.

Na spomen obeležje koje se nalazi u blizini Vojne komande i Užičke crkve vence su položile delegacije Gradskog odbora potomaka ratnika, Udruženja boraca NOR-a i Udruženja vojnih penzionera.

Govoreći o liku čoveka koji je iznad svega voleo svoju otadzbinu predsednica Udruženja potomaka ratnika Miljka Pilčević podsetila je na životni Konstantina Koste Todorovića rođenog 19. maja 1882. godine u Užicu u siromašnoj porodici od oca Jevrema terzije i majke Jelene domaćice.

-Pored Koste Todorovići su imali i ćerku Kosaru koja je bila udata za kapetana srpske vojske Ivana Lazarevića. Kosta rano ostaje bez oba roditelja i bio je prisiljen da služi po tuđim kućama osetivši svu gorčinu i surovost tog vremena izdržavajući sebe i sestru. U Užicu je završio tada jedinu osnovnu školu, a sada Kralja Petra Drugog, dva razreda gimnazije posle čega odlazi Valjevo, dok je sedmi razred završava u Beogradu gde služi u čuvenoj kući lekara Milorada Gođevca, rodoljuba koji Kostu pazi i čuva kao rodjenog sina. Upisuje nižu Vojnu akademiju gde pripada čuvenoj 32-oj klasi. Po završenoj Vojnoj akademiji Kosta Todorović dobio čin potporučnika i služi u Četvrtom pešadijskom puku „Stevan Nemanja“ u Užicu, kao poručnik u Požegi, u činu kapetana u Valjevu gde kao komandir čete Petog pešadijskog puka ostaje do maja 1911. godine. Od ove godine komanduje pograničnim trupama na sektoru Srpska Rača-Ljubovija dobro upoznajući Austrougare, ali i oni njega posle aneksione krize i pripajanja Bosne 1908. godine. Kosta Todorović učestuje u Srpsko-turskom ratu 1912. godine i Srpsko- bugarskom ratu 1913. godine. Na početku Prvog svetskog rata postavljen je za komandira prve čete Zlatiborskog doborovoljačkog komitskog odreda koji je bio u sastavu Užičke vojske sa 750 boraca – podsetila je Pilčević uz podatak da je Kosta Todorović sa svojim komitama dva puta u jesen 1914. godine oslobađao Srebrenicu i jednom Bratunac.

Komanda Užičke vojske koja se tada nalazila u Višegradu dobija 5. septembra 1914. Godine obaveštenje da je major Todorović ušao u Srebrenicu u uspostavio vlast potisnuvši Austrougare. Usledilo je zatim povlačenje zbog jakog pritiska neprijatelja i 27. septembra ponovo bitka na Karadžića brdu kada je u zasedi prepolovljen Zlatiborski odred.

-Major Kosta Todorović tada je ranjen u obe noge i zarobljen kao i srpski dobrovoljac student iz Brčkog koji je došao iz Švajcarske da pomogne otadžbini Jovan Živanović koga je pogodio rafal dok je pokušavao da pomogne ranjenom komandantu. Posle saznanja o kome se radi austrougarski komandant naredjuje da Kostu Todorovića spale u centru Srebrenice. Francuski novinar Anri Barbi koji je tada bio sa srpskom vojskom kao izveštač pariskog „Žurnala“ u knjizi „Sa srpskom vojskom“ koja je objavljena 1918. godine piše „moram ovde da zabeležim zaprepašćujući zločin koji je jedan madjarski oficir izvršio nad srpskim majorom Todorovićem naredbom da se napravi lomača od drva na koju je položen zarobljenik koji je videvši kakva mu se smrt sprema zapevao srpsku himnu“- navela je Pilčević.

Na mestu stradanja po nacrtu kraljevog slikara Užičanina Mihaila Milovanovića 1924. godine podignut je spomenik junaku nosiocu tri spomenice da svedoči o veličini njegove herojske smrti. Po naređenju ustaša spomenik je 1941. godine srušen. Krsto Katanić iz Skelana uspeva da srušene kamene ploče pod okriljem noći preveze i zakopa u zemlju gde su bile sve do 1996. godine kada je spomenik ponovo podignut. U znak sećanja na majora Kostu Todorovića užička delegacije potomaka ratnika na godišnjicu herojske smrti i datum rođenja polaže vence na spomen biste u Užicu i Skelanima. Zahvaljujući odboru u Užicu je 2000-te godine podignuta bista majoru Todoroviću.

Ostavite odgovor