Pocetna Čajetina Krava uvek preporodi selo

Krava uvek preporodi selo

134
0
Podelite

Zlatiborac Radovan Stojanović (39) iz Krive Reke bavi se proizvodnjom mleka i tovom bikova. Imanje Stojanovića proteže se na dvadeset i više hektara , i zemlja koja je sada Radovanova preko trovekovnog nasleđa generacija Stojanovića sada je u njegovim rukama. I ponos i obaveza. Zato dosta odricanja i napora, ali i radosti zbog napretka kuće. U štali 26 muznih krava, desetak junica i dvadeset bikova raznih uzrasta. Pomažu ukućani i najbliži.

– Počeo sam sa četiri krave 2002. godine i sada imam 26 muznih krava i oko 70 grla stoke. Napravljen je prosperitet i sve je išlo uzlaznom linijom uz dosta odricanja. Napravio sam i štalu i nabavio mehanizaciju. Nažalost u ranijem periodu Srbija je sa 700.000 spala na 400.000 krava i tu je problem koji se ne vidi i koji će se tek ispoljiti – priča Radovan koji je po struci veterinarski tehničar i koji je davno shvatio da pored rada, znanje u poljoprivredi donosi zlatne dukate. Sada je kaže sve uhodano i nekako ide svojim tokom.

Mleko predaje Mlekari „Spasojević“ iz Bajine Bašte. Ističe da je sunovrat srpskog stočarstva ostavio nesagledive posledice na agrar i da je za lečenje potrebno vreme.

– Osnovni problem je mala kupovna moć stanovništva. Ljudi gledaju da kupe najjeftinije proizvode pa tako i meso. Kod tova bikova uvek je problem prodati, zato što se junetina slabo kupuje zbog visoke cene. Ali, to je najkvalitetnije meso. Nažalost nemamo dovoljno junetine i godinama unazad izvoz – priča Radovan sa kojim smo razgovarali na nedavno održanom „Agrodanu“ u Čajetini. Na naše zapažanje da je maloprodajna cena krakotrajnog mleka koda nas niska 55-70 dinara u odnosu na koštanje flaše kisele vode naš sagovornik odgovara da cena mleka kod nas prati evropske. Ali nije sve kao u Srbiji.

– U Evropi država subvencijama i regresima prosto zadržava svoj narod na selu koji se bavi stočarskom proizvodnjom kako bi ostao na selu i ne bi išao u grad da radi za platu od 3000 do 5000 evra. Procena je da je bolje da se bavi stočarskom proizvodnjom koja je teža i komplikovanija nego da ide i odradi osam sati dnevno – vispreno odgovara Radovan Stojanović . Ponavlja da su naš najveći problem jako male količine proizvedenog mesa i to što država ne regresira i subvenciniše ovu oblast kako treba. Navodi da stoji da su subencije podignute za neumatičene, umatičene krave, tov bikova, premija za mleko, ali sve to za stočare ima i sledeću računicu.

– Dok napravimo količinu mleka od 100 tona ili prodamo dvadeset odraslih grla stoke sve se to slije kroz PDV i vrati u državni budžet … Tako krava koja vredi 100.000 dinara dok dođe na prodaju već je seljak 50.000 dinara dao državi. To je problem i svi smo u začaranom krugu! I ljudima koji žive u gradu i njima se kroz PDV uzme 20 odsto na sve naše poljoprivredne proizvode za mleko i meso koje vi kao potrošači kupite – zbori Radovan Stojanović, ponosni otac jedne dvogodišnje devojčice.

Opstanak sela bez radno sposobnog stanovništva i mladih za njega je ključni problem koji muči ne samo stočarstvo kao bazičnu granu poljoprivrede. On se svojski zalaže za što veće obrazovanje poljoprivrednika i ističe primer Holandije u kojoj je 90 odsto ljudi koji se bave primarnom poljoprivrednom visokoobrazovano.

– Kod nas je slučaj da je najveći deo stanovništva koji se bavi poljoprivredom skromnog obrazovanja. Onda mnogi otkupljivači i država mogu sa nama da mešetare i da nas lako  „povijaju“ na razne strane kako kome odgovara. Kada bi se viokoobrazovano stanovništvo bavilo poljoprivredom sve bi bilo drugačije. Pre par godina kada je trebalo uvesti fiskalne namete advokatima oni su se izborili za sebe. Ali mi poljoprivrednici nikako ne možemo da se organizujemo, jer je proizvodnja i dalje usitnjena, a konkurencija jaka – navodi stočara iz Krive Reke. Pri tom kazuje i istine o životu i poslu kojim se bavi i navodi da su u svemu ključni upornost i jasan cilj čemu težite. I zato u ovom domaćinstvu pored proje i plasmana u Beograd, možemo uskoro zateći i malu pivnicu koju Radovan namerava da pokrene.

Stočarstvo je motor

-Protekla godina je bila rodna. Imali smo rekordan rod kukuruza, ali i na takvoj godini stočari su bili na ivici rentabilnosti. Šta će se desiti ukoliko bude sušna godina? Stočarska proizvodnja nigde u svetu nije rentabilna i ona se mora subvencionisati. Ona je motor i lokomotiva razvoja poljoproprivrede. Sa stočarstvom razvijate prerađivačku industriju,meso, mleko, pekarsku industriju i dobijate prirodno đubrivo recimo za organsku proizvodnju o kojoj se mnogo priča – kazuje Radovan i kao i svi mudra Zlatiborci dodaje da ukoliko ostanemo bez krava na selu – ostali smo bez sela, jer dosta govorimo o ovčarstvu, ali samo je krava ta koja može da preporodi selo.

Ostavite odgovor