Pocetna Društvo PP Sreten Gudurić: Pekara po ukusu potrošača

PP Sreten Gudurić: Pekara po ukusu potrošača

310
0
Podelite

Započeli smo novi koncept razvoja naših maloprodajnih objekata. Transformišemo ih u mini pekare u kojima će naš potrošač moći da pojede toplo, sveže pecivo, koje će biti pripremljeno i ispečeno u istom prostoru, na licu mesta. Biće to pekara po ukusu potrošača, kaže Aleksandar Stanojević

Užičko pekarsko preduzeće „Steren Gudurić“ osnovano je16. aprila 1949. godine pa je cela ova godina u znaku značajanog jubileja – 70 godina rada i postojanja SG pekare. Jubilej će biti obeležen brojnim aktivnostima i akcijama namenjenim potrošačima, zaposlenima i poslovnim partnerima. O uspesima i problemima u poslovanju, dosadašnjem i razvoju u narednim godinama, novim proizvodima i načinu rada, održanju izgrađenog imidža, za ovaj broj „Vesti“ govori Aleksandar Stanojević, generalni direktor i jedan od članova Konzorcijuma koji je stopostotni vlasnik kapitala preduzeća.

Pekarsko preduzeće „Sreten Gudurić“ bilo je pre tri, četiri decenije među najvećim i najuspešnijim pekarskim preduzećima u Srbiji, snabdevalo je hlebom i pecivima ceo Zlatiborski okrug. Da li je to i danas?

– Pekarsko preduzeće „Sreten Gudurić“ zadržalo je lidersku poziciju na području Zlatiborskog okruga, a tržište smo proširili i postali značajan snadbevač pekarskim proizvodima na području Čačka i Gornjeg Milanovca. Veoma je važno da se podsetimo da u prethodnom vremenu „Sreten Gudurić“, na tržištu koje je pokrivao, nije imao konkurenciju. Pekare su osnivane kao regionalna preduzeća koja su imala osigurano tržište u svom regionu, za razliku od sadašnjeg vremena kada pekarska preduzeća izlaze iz tih okvira i pokušavaju da osvoje nova tržišta. Ipak, mi smo uspeli da održimo lidersku poziciju i, čak, tržište proširimo.

Od privatizacije je prošlo 16 godina. Osim što ste se borili, kako rekoste da postojeće tržište očuvate, pa ste osvojili i novo, koji su bili najvažniji potezi tokom ovih proteklih godina?

– U prvih osam godina uspeli smo da održimo postojeće tržište i otplatimo firmu. Posle goga, krenuli smo u investiranje i modernizaciju pekare, srca proizvodnje. Nabavljene su najsavremenije mašine za proizvodnju hleba i peciva, uveden HCCP standard, zanovljen vozni park. Sveukupno, od 2012. godine investirano je preko 3,5 miliona evra. Zahvaljujući tome, naša pekara je sada jedna od najmodernijih u Srbiji. To i konkurencija kaže.

Kako ste poslovali tokom proteklih deceniju i po?

– Poslovali smo odlično prvih deset godina. Međutim, donošenje Uredbe o obaveznoj proizvodnji i stavljanju u promet hleba TIP 500 sa maksimalnom cenom od 46 dinara od strane Vlade Republike Srbije, značajno je uticalo i otežalo poslovanje. Uredba je smanjila naš manevarski prostor tako da nismo mogli da ostvarimo ozbiljniji rast celog preduzeća. Ovo nije bio samo naš, već, i problem cele pekarske industrije Srbije. U tom periodu promenili smo i osnovni energent. Umesto lož ulja počeli smo da koristimo gas i to nam je u jednom periodu donosilo značajnu uštedu. Međutim, sada je to manja ušteda, jer je cena gasa porasla. Zapravo, u proteklih nekoliko godina sve cene su bile tržišne, samo je cena hleba, na kojem pekari ostvaruju i najveći deo zarade, bila pod Uredbom do pre mesec dana.

„Sreten Gudurić“ bio je poznat po svom hlebu, bureku. Koliko ste u proteklim godinama radili na postojećim, ali i na novim proizvodima i šta se sve promenilo u ponudi ove pekare?

– Glavni i vodeći proizvodi u pekari oduvek su bili i ostali beli hleb, burek, kifla i viršla, komlet lepinja, peciva, a osluškujući zahteve i želje potrošača sada ćemo ponovo vratiti u proizvodnju pekmezaru, iako zahteva dosta ručnog rada. Ponudu smo obogatili i novim pecivima u skladu sa trendovima u pekarstvu, kao što su fit trougao, punjeni lisnati đevrek, mrežice sa ukusima zdenka – kulen, zdenka – pečenica, zdenka – čajna kobasica, pizza mrežica i višnja mrežica. Ova peciva su naišla na dobar prijem kod potrošača. S obzirom da na našu ponudu utiču i želje potrošača koji su uvek u centru pažnje i veoma nam je važno šta misle, trudimo se da iznađemo načine da dođemo do proizvoda i ukusa koje oni najviše vole. Zato ćemo ove godine u našim radnjama postaviti jednu vrstu knjige utisaka „Kaži – traži“ i ovom prilikom molimo potrošače da iskreno iznesu svoje mišljenje o našim proizvodima. Otvoreni smo i za pohvale i za kritike.

Koliki je sada obim proizvodnje, a koliko je zaposlenih?

– Obim proizvodnje je i sada na nivou od pre dvadesetak godina, a to je oko 37.000 jedinica dnevno. Trenutno je zaposleno 220 radnika od kojih je u samoj proizvodnji, na čelu sa tehnologom, oko 80. Tehnološki višak nikada nismo imali. Trudili smo se da zadržimo sve radnike koji su značajan radni staž ostvarili u preduzeću i u tome smo uspeli. Broj radnika je smanjen jer smo ugasili klanicu koja je bila u sastavu preduzeća kao i proizvodnju rakije, a pošto smo se opredelili da razvijamo samo pekarstvo, odustali smo i od prodaje robe široke potrošnje koja je bila razvijena u našim maloprodajnim objektima. Sve je to uticalo na smanjenje broja zaposlenih. Međutim, vodili smo računa da ti radnici pređu u firme koje su osnivane uz našu podršku.

Kakva je kvalifikaciona struktura zaposlenih?

– Nedostaju nam kvalifikovani radnici i pekari. Zbog toga smo uspostavili saradnju sa Poljoprivrednom školom „LJubo Mićić“ u Požegi koja će od naredne školske godine školovati mlade pekare. Učenici će biti na praksi kod nas, a kasnije, po završetku školovanja, mogu da počnu da rade u našoj pekari. Nedostaju i vozači i trgovci. Činjenica je da su nam sve potrebniji kadrovi koji nisu klasični trgovci, već poznaju i pekarstvo, a to je sada teže naći. Pri zapošljavanju ne pravimo starosnu diskriminaciju.

Koliko sada imate svojih maloprodajnih objekata, šta je sa projektom „cegera“ i zašto ste se odlučili za saradnju sa trgovinskim lancem „Aman“?

– Broj maloprodajnih objekata je isti kao i u momentu privatizacije, ukupno 30 na području Zlatiborskog okruga. Što se tiče projekta „Ceger prodavnica“, u kojem je pet objekata – marketa za robu široke potrošnje, dati su u zakup „Amanu“. Naša osnovna delatnost je pekarstvo, a trgovina je bila samo dodatna delatnost u određenom periodu i donosila je prihod, ali sa pojavom velikih trgovinskih lanaca nije više imalo smisla razvijati je. „Aman“ je bio zainteresovan za saradnju, ostvarili smo je i sada u njihovim radnjama plasiramo naše proizvode i u njima rade naši radnici. Posao sa „Amanom“ dodatno je osnažio našu lidersku poziciju. Od pre izvesnog vremena prisustni smo sa svojim proizvodima i u prodavnicama „Maxi“ i „Idea“ na regionalnom nivou.

Kako ocenjujete sadašnju poziciju Pekare „Sreten Gudurić“ u branši u Srbiji?

– Naša pozicija u pekarstvu Srbije i dan danas je na zavidnom nivou i dalje smo cenjena pekara i jedna smo od retkih koja je preživela privatizaciju. Mnoge su nestale ili su postale deo velikih lanaca koji su se pojavili na našem tržištu. Veoma smo zahvalni našim potrošačima jer smo opstali zahvaljujući, pre svega, njima. Veruju nam, a mi nikada nismo izneverili poverenje. Pekarstvo je živa stvar, radi se 364 dana u godini pa su greške moguće. Trudimo se da ih bude što manje i da se kvalitet nikada ne dovede u pitanje.

Ko vam je konkurencija i kako se nosite sa njom?

– Zdrava konkurencija je uvek dobrodošla jer vas tera da radite na sebi i budete što bolji. Konkurenciju imamo u vidu velikih pekara koje su prisutne i na našem, lokalnom tržištu. To je zdrava konkurencija. Naravno, na celom ovom području ima dosta malih pekarica koje su nelojalna konkurencija. Uglavnom, te pekare nemaju tehnologa koji se brine o ispravnosti proizvoda, troškovi proizvodnje su im znatno manji od naših i za razliku od nas, kvalitet im nije uvek na prvom mestu. Pekarsko preduzeće „Sreten Gudurić“ sve sirovine nabavlja od proverenih i pouzdanih dobavljača čiji je zaštitni znak, takođe, kvalitet, što je izuzetno značajno. Ne igramo se kvalitetom, redovno se analiziraju i proveravaju i brašno i proizvodi u nadležnim ustanovama. Ovo je delatnost koja uvek mora biti pod nadzorom, a o tome svedoči i činjenica da podležemo brojnim kontrolama.

Kako ćete obeležiti jubilej 70 godina postojanja i rada?

– Cela ova godina u znaku je jubileja. Organizovaćemo brojne male događaje i promotivne aktivnosti za potrošače, zaposlene, za poslovne partnere. Potrošače ćemo blagovremeno obaveštavati o akcijama koje ćemo sprovoditi u našim prodavnicama-pekarama. Potrošači će moći da probaju sve ono po čemu je „Sreten Gudurić“ bio prepoznatljiv svih proteklih decenija, ali i nove proizvode i ukuse. Pekara je osnovana 16. aprila 1949. godine. Prva radnja – pekara bila je na Lipi gde je i sada. U njoj se nalaze velike turske peći u kojima se nekada pekao hleb. Početkom 70-tih godina prošlog veka krenulo se u modernizaciju i tada pekara doživljava najveću ekspanziju – izgrađen je proizvodni pogon u Krčagovu i kupljene industrijske mašine za proizvodnju hleba i peciva. Turske peći su danas samo uspomena i podsećanje na stara vremena.

Koja je vizija daljeg razvoja preduzeća?

– Cilj nam je da održimo dostignuti nivo i da rastemo u skladu sa raspoloživim mogućnostima i tržišnim uslovima, ali i da idemo u korak sa novim trendovima u pekarstvu. Započeli smo novi koncept razvoja naših maloprodajnih objekata, da ih transformišemo u male pekare u kojima će naš potrošač moći da pojede toplo, sveže pecivo, koje će biti pripremljeno i ispečeno u tom prostoru, na licu mesta. Biće to pekara po ukusu potrošača. Jedna takva je već zaživela, a to je “Fokaca”, naša pekara u Uskokovića prolazu. Trenutno šest naših objekata u Užicu, Požegi i Arilju opremamo savremenom opremom koja je neophodna za funkcionisanje takve mini pekare. Cilj nam je da tako rade i ostali naši maloprodajni objekti u Zlatiborskom okrugu i da ih, u dogledno vreme, razvijamo i šire, u drugim gradovima u Srbiji. Na ovaj način pratićemo tržište i potrebe potrošača i imaćemo kvalitetniju ponudu od drugih.

Ostavite odgovor