Pocetna Magazin Zemlja čuda

Zemlja čuda

281
0
Podelite

Kina mi je uvek delovala nekako mistično i suviše daleko i nisam verovala da ću nekada kročiti na njeno tlo

Kako je sve u životu satkano od slučaja, tako je i moj odlazak u ovu mnogoljudnu zemlju došao iznenada. Verovatno sam ovu priču trebala početi od Tjenđina, prvog grada u koji sam u Kini stigla, od šest koliko sam ih posetila, ali smo u prethodnom  broju  prednost dali bratskom gradu Užica,  Harbinu.  Zato je sada pred čitaocima Vesti početak priče.

dav

Sedim na aerodromu Nikola Tesla, u pratnji rodbina koja je došla da me isprati. Gledam veliki sivi kofer pored mene, čvrsto stežem mobilni telefon u rukama, jer me čeka skoro jednomesečno putovanje. Ne mogu reći da nisam obišla neke zemlje, doduše ne onoliko koliko sam želela, ali od Azijskog kontinenta ne upoznah baš ništa. Nisam previše nerovozna jer će me drago biće sačekati u Pekingu. Odlazim da čekiram prtljag. Po nagovoru Slavice iz turističke agencije Jat travel Užice, odlučila sam se za Katar ervejz, jedne od pet najboljih svetskih avio kompanija, i nisam se pokajala. Upoznajem Katarinu iz Beograda, čija ćerka studira u Šangaju, tako da smo se družile osam sati na aerodromu u Dohi čekajući sledeći let.

dav

Putovala sam ekonomskom klasom, gde je hrana bila odlična a za piće imate šta poželite. Od sokova, kafe pa do raznih alkoholnih pića. LJubazne i prelepe stjuardese i stjuarti prosto su leteli oko vas, a vi imate utisak kao da ste negde u nekom međuprostoru. Dobijete i specijalni neseser, a u njemu sve potrepštine, čarape, četkica za zube, maramice… Tako vam vreme među oblacima brzo prolazi i posle sedam i po sati leta od Dohe slećete u Peking. Sletanje traje više od sat vremena. Nemam strah jer znam da su moji domaćini već stigli na aerodrom. E tada nastaju muke, dok prođete carinsku kontrolu, uzimaju vam otiske svih deset prstiju, pronađete prtljag i onda tražite izlaz. Moje skromno znanje engleskog nije mi pomoglo da ga pronađem. Pitam aerodromske radnike „Exit, exit…“ samo sležu ramenima i čude se. Niko ne zna ni reč engleskog. A sva uputsva na kineskom.  I kad već pomislih da ću ostati „zarobljena“ na aerodromu sa milion Kineza koji prolaze pored, ugledah vojsku koja strojevim korakom maršira. Uputih se za njima i srećno izađoh.

Zahvaljujići Užičanki koja studira u Kini moja prva destinacija je Tjenđin, treći najveći grad u Narodnoj Republici Kini, posle Šangaja i Pekinga. Nalazi se na severu Kine, 120 kilometara jugoistočno od Pekinga i 50 kilometara od Bohajskog mora. Kroz grad protiče reka Haj. Vodeća je luka u severnoj Kini i drugi po veličini industrijski grad u zemlji. Ima dva važna univerziteta, Tjenđin i Nankaj. Ime grada na kineskom znači „nebeski plićak“ jer je Bohajsko more u tom delu vrlo plitko.

mde

Tjenđin je bio važno transportno i trgovačko središte još od vremena mongolske Dinastije Yuan (1206. – 1368.). On je od pamtiveka morska luka Pekinga, što je dosta pomoglo da grad postane važan trgovački centar. Danas je poznat po ručno tkanim tkaninama, keramičkim figuricama i izvanrednim jelima od plodova mora, ali i kao najznačajniji industrijski grad i najveća luka Severne Kine. Najrazvijenija su, uz brodogradnju, metalska i hemijska industrija. Proizvode teške mašine za rudarstvo, ali i za tekstilnu industriju, traktore, bicikle, liftove, kamione, električne i elektronske uređaje, satove i precizne instrumente. Značajan je i finansijski centar u kome rade sve važnije kineske banke.

dav

Od Teodore iz Užica, Katarine, Jasmine i Andrijane iz Beograda i Sandre iz Zvornika, naših devojaka koje su stipendisti Vlade Narodne Republike Kine i studiraju na Nankaj univerzitetu, saznajemo sve ove pojedinosti o dalekom gradu koji sada zovu svojim. Posebna atrakcija za turiste, kaže Sandra, koja je inače upisala master u oblasti turizma, je čuveno Tjenđinsko oko:

-„Oko“ je visoko 120 metara, sagrađeno na mostu Ćihai. Govori se da je jedino oko na svetu koje je izgrađeno na jednom mostu. Gradnja je počela 2007. a za posetioce je već bio otvoren u aprilu 2008. Ima 48 kapsula, svaka može da primi osam ljudi. Vožnja traje pola sata. I spada u deseto najveće „oko“ na svetu.

dav

Šetnju kroz Tjenđin završavamo impresivnom bibliotekom u čijem središtu se nalazi masivni auditorijum u obliku kugle koju okružuju police za knjige sve do plafona. Ovo zdanje od 33.800 kvadrata, karakterišu kaskadne police za knjige od poda po plafona koje se uvijaju oko sferičnog auditorijuma okupanog u svetlu. Najvišim policama se ne može pristupiti. Tamo nema pravih knjiga već samo lažnih napravljenih od perforiranog aluminijuma. Biblioteka je izgrađena u rekordnom roku – za samo tri godine.

sdr

PEKING- SPOJ DREVNOG I MODERNOG

Sledeća destinacija je Peking, glavni grad Kine već više od 700 godina. Ovaj dom najlepših ostataka imperijalne prošlosti Kine, prosto vas mami da posetite Zabranjeni grad, Kineski zid, Rajski Hram, Letnju Palatu, Tianmen Trg, gde je Mao osnovao Narodnu Republiku Kinu.  Peking ima slavnu prošlost, ali nikako nije ostao zarobljen u njoj. Sa starim kompleksima rame uz rame staju nove moderne zgrade. Kažu da se neke večeri zvezde na nebu ne vide od smoga, ali mi se nismo u to uvereli jer je trenutno zagađenje bilo u normali. Sporadično videh da neko nosi one njihove čuvene maske za prečišćavanje vazduha, ali to mi nije toliko okupiralo pažnju koliko gust saobraćaj koji je gust kao u mravinjaku i haotičan kao u pčelinjaku. I sada mi lebdi osmeh na licu kada se setim Katarininog objašnjavanja kako se u Pekingu prelazi ulica: „Pazi dobro, gledaj levo, desno, gore i dole pa tek onda pređi ulicu!“ Poseban doživljaj je obilazak grada riškom, a sva čula će vam proraditi kada svratite u neki restoran. Služe se jela koja nikada niste videli, osetićete čudne mirise, videćete povrće kome ne znate ime, ali će zauvek ostati taj slatko slani ukus na nepcima.

dav

Katarina iz Beograda je u Kini već četiri godine. Završna je godina studija. Kaže da je ostvarila kineski san. Voli Kinu, navikla se. Što bi njene drugarice rekle „pokinezila se“.  Na fakultetu je cene i profesori i vršnjaci:

-Kinu ne čine velelepne zgrade koje vidite svuda oko nas. Kinu čine ljudi. Kod nas postoji nerazumevanje Kine. NJena duša se uči polako i na licu mesta- kaže Kaća uz osmeh, lagano pijuckajući vruću vodu.

U Kini, ako ste stranac, teško je da otvorite račun u banci, dobijete mobilnu karticu, ali ćete sasvim normalno funkcionisati ako imate „Vi čet“ aplikaciju sličnu Fejsbuku. NJome se skoro sve plaća bezgotovinski. Što se tehnike tiče, u toj oblasti Kina liči na naučno fantastični film. A posle obilaska Tjenanmena, najvećeg trga na svetu, Zabranjenog grada  i Velikog kineskog zida, svratite na čuvenu pekinšku patku.  Tek tada će vaš doživljaj biti potpun.

dav

Let po šinama

Brzi vozovi u Kini lete kao avioni. Ravijaju brzinu od 350 kilometara na sat i veoma su udobni. U špicevima kada se spajaju dva voza, u njima ima mesta za 1.200 putnika- u poređenju sa tim „boing 737“ je pravi patuljak. Tokom sledeće tri godine u izgradnju brzih vozova biće uloženo oko 300 milijardi dolara.

dav

Zabranjeni grad

Gradnja ovog veličanstvenog zdanja, započela je početkom 15. veka, a da bi se završio bilo je potrebno oko 15 godina i 200 hiljada radnika. Mnogi od njih su, baš kao i kod građenja Kineskog zida, izgubili živote zbog loših uslova rada. Kada je konačno izgrađen imao je oko 900 zgrada i 9.999 prostorija. Danas je Zabranjeni grad pretvoren u muzej kome svakodnevno hrle brojni znatiželjnici.

Ostavite odgovor