Pocetna Kultura Poezija je muzika

Poezija je muzika

110
0
Podelite

Čitanje poezije je pevanje. Za mene je pesma kao partitura. Poezija je muzika, kaže Danilov

Pesničko veče poznatog srpskog pesnika, književnika, romansijera, esejiste, likovnog kritičara iz Požege Dragana Jovanovića Danilova održano je sinoć u Čitalištu Narodne biblioteke u Užicu. Istovremeno, u Parizu su glumci čitali njegovu poeziju, jedinog van Francuske, u okviru desetodnevne manifestacije „Proleće pesnika“. Poezija Danilova predstavljena je uz izložbu srpske slikarke Jarmile Vešović koja već duže živi u Parizu.

Pesničko veče Dragana Jovanovića Danilova, u užičkoj Narodnoj biblioteci počelo je snimkom sa koncerta filharmonijskog orkestra održanog pre četiri godine u italijanskom gradu Čividale tokom pozorišnog festivala „Mitelfest“ koji promoviše i književnost, muziku i ples i između ostalog, izveo je i muzički komad koji je komponovao poznati italijanski kompozitor Valter Siviloti na tekst Danilovljeve pesme „Prošlost naše duše duboka je voda“. Pesmu je Danilov specijalno napisao za ovu priliku, a njen naslov je uzet za podnaslov festivala. Hor je izveo pesmu Danilova na srpskom jeziku. Cela ova kulturna manifestacija odvijala se pod sloganom „Voda“ i bila je u znaku srpske savremene poezije. Užička čitalačka publika prvi put je imala priliku da vidi snikam sa italijanskog festivala.
Na pitanje Dušice Murić, direktorke Narodne biblioteke Užice, koja je podsetila da je od objavljivanja prve knjige poezije „Euharistija“ prošlo skoro tri decenije, šta ga je podstaklo da piše poeziju i šta ga i dalje motiviše da piše, Danilov je odgovorio:

-Sećam se da je moj prvi susret sa umetnošću bio susret sa slikarom Obradom Jovanovićem, koji je, nažalost, nedavno umro, a bio je moj profesor u požeškoj Gimnaziji. On je imao čudesnu energiju koja je zapalila to nešto što se u meni nalazilo. Najvažnije za svakog čoveka je da pokuša da pronađe učitelja, ako ga nemate, onda ga tražite u knjigama. Velika je stvar da imate žive učitelje. Imao sam sreću da imam žive učitelje. Obrad je govorio čudesne stvari, nešto što drugi nisu govorili. Kada je dolazio na časove stalno je donosio po 20, 30 novih radova svake nedelje, to nam pokazivao. To sam gledao i čudio se kako je to lepo i želeo sam da nešto slično radim. Zatim su došli i drugi učitelji, kao što je bio Dragoš Kalajić, Milovan Danojlić, Momo Kapor. Od svih njih sam dosta učio. Opet, s druge strane, učio sam i iz knjiga. Ima jedna divna istočnjačka priča o tome kako učitelj donosi svom učeniku knjige sa svim znanjima ovog sveta, a učenik sve te knjige baca u vatru zato što znanje nije u knjigama, već u ljudskom srcu. Po meni, znanje jeste i u knjigama, ali i u ljudskom srcu. Tako da sam ja, što se tiče moje poezije kupio i iz jednog i iz drugog. Da bi se pisala dobra poezija i uopšte, dobra književnost potrebno je da čovek ima dobar kulturni kapital i nešto u sebi, ono što Grci zovu pneum, što svi mi nosimo u grudima. Samo spoj i izmirenje te dve stvari može nešto da donese – rekao je Danilov.Po njegovom mišljenju, danas se menja pristup poeziji i ona živi drugačije. LJudi hoće da čuju pesnika, da čuju ljudski glas. Poezija se govori i u svetu se uveliko organizuju festivali poezije. Na brojnima je i sam učestvovao, najviše u Francuskoj, Italiji, Tunisu i u drugim gradovima širom sveta.

-Čitanje, govorenje poezije je kult ljudskog glasa. U ljudskom glasu ima nečeg uzbuđujućeg, nečeg što vas dotiče i spaja ili ne dotiče i razdvaja. Glas je prenosilac poezije. Čitanje poezije je pevanje. Za mene je pesma kao partitura. Poezija je muzika – rekao je Danilov. Da bi dočarao koliko je neraskidiva veza između poezije i muzike koja ostavlja dubok trag u njegovom, ali i stvaralaštvu drugih pesnika, Danilov je govorio Ljermontova na ruskom.

O svojim romanima koji su, takođe, veoma prevođeni na druge jezike, Danilov je rekao kaže da se bave životom običnih, malih ljudi, ali savki predstavlja i svojevrsno pesnikovo istraživanje.

Ostavite odgovor