Pocetna Magazin Ledeni grad, bratski grad

Ledeni grad, bratski grad

87
0
Podelite

Harbin je glavni grad pokrajine Hejlungđang u Mandžuriji. Nalazi se na južnoj obali reke Songua. Deseti je grad po veličini u Kini, a reč Harbin potiče iz mandžurskog jezika i znači „mesto za sušenje ribolovačkih mreža“

Kada su 30. novembra prošle godine, predstavnici Užica i kineskog grada Harbina potpisali sporazum o bratimljenju, nisam ni pomislila da ću imati priliku da uživam u čarima ovog ledenog ali čarobnog grada na severoistoku Kine koji se prostire na površini od 53 068 km², sa prosečnom nadmorskom visinom 150 m. Moja turneraja po Kini trajala je ukupno 26 dana, a čitaoci Vesti u narednim brojevima imaće priliku da se upoznaju i sa još nekim gradovima ove mnogoljudne zemlje. Počećemo od Harbina, užičkog bratskog grada, gde je prema proceni iz 2009. u gradu je živelo 3.363.096 stanovnika, a u širem gradskom području oko 9.462.300.

Do Harbina smo putovali vozom, ne onim čuvenim brzim, već običnim, punih 18 sati. Sam polazak sa železničke stanice u Pekingu bio je fascinantan. Avantura je mogla da počne, a iskustvo u vozu je bilo neuobičajeno.. Kinezi su nas znatiželjno gledali, hteli da se fotografišu, ljubazno ustajali da nam ustupe mesto, uz to nudeći nas raznim kineskim đakonijama. Naši „domaćini“ u vozu neprekidno su nešto između sebe pričali, grickajući hranu koja im je očigledno služila za razonodu i „ubijanje vremena“. Gužva u vozu je bila neverovatno, jer nas je samo dan delio od početka Kineske nove godine. Zato nas nije ni začudilo što su sva mesta i za sedenje, ali i stajanje, bila popunjena. Prosto je u vozu sve vrilo kao u košnici. Ali nije se ni jednog trenutka osetila nerovoza, niko nije povisio glas, niti se ljutio ako ste ga slučajno u prolazu dodirnuli, ili se očešali o njega. Prosto se stopite sa masom i sate koje provodite u vozu i ne osećate.

Pričali su mi da vam se Harbinu mraz lepi za obraze, pogled i misli. Ali kad je vreme mirno i bez vetra, kao što je bilo u trenutku kada smo mi stigli, mene je taj grad odmah očarao. Taj kristalni spoj dve kulture, kineske i ruske, nikako vas ne ostavlja ravnodušnim.
Harbin ima umereno kontinetalnu klimu, ali zbog blizine Sibira temperature zimi su vrlo hladne, tako da je u januaru prosečna temperatura 18,4 °C , a nekad se spusti i na -35.0 C, a u julu 23.0 °C. Nekada su ga zvali Istočna Moskva zbog velikog broja građevina izgrađenih pre pedesetih prošlog veka pod ruskim uticajem u stilu socijalističkog realizma. Današnji Harbin izgleda dosta drugačije, jer su se umesto starih građevina nastali novi objekti. Jedini izuzetak je dobro očuvana pravoslavna crkva Svete Sofije u kvartu Daoli, izgrađena 1923. godine. U ovu crkvu su tridesetih godina prošlog veka stigle mošti Svetog Arsenija Sremca. Kinezi kažu da su u Harbinu nekada bile 54 crkve, a preostalo ih je manje od deset.

Crkva Svete Sofije je jedno od mesta gde turisti sa svih strana dolaze, tako da je plato ispred nje uvek pun. Ovu znamenitost smo prvo posetili. Fascinirani onim što smo videli, seli smo na klupu ispred crkve, iako je trenutna temeperatura bila minus 20, da se malo odmorimo. Usledila je slika na koju smo već navikli. Kinezi prilaze, i mladi i stari, i žene i muškarci, i žele da se fotografišu sa vama. Uz široki osmeh objašnjavamoda nismo iz Rusije, kako su oni mislili, već iz Srbije. Kada pomenemo Srbiju, Kinezi kažu da nisu čuli za našu zemlju, ali i saznaju od nas da se nalazi u Evropi.

sdr

Uz put smo saznali i da je Harbin velika rečna luka i važno železničko čvorište dobro povezano sa svim većim kineskim gradovima s jedne strane, i Transibirskom železnicom s druge strane. Snažan je industrijski centar sa brojnim tradicionalnim fabrikama za preradu soje, šećeranama za preradu šećerne repe i mlinovima za preradu žita. Tu su i fabrike za proizvodnju duvanskih proizvoda, kože, i sapuna. Od devedesetih godina prošlog veka razvijili su i industriju opreme za mašinsku obradu metala, rudarske i metaluštke opreme, poljoprivredene opreme, plastike, elektroenergetskih turbina, bojlera i električnih generatora kao i proizvodnju opreme za eksploataciju nafte. Ovaj grad je i bogat poljoprivredni kraj u kome se gaji pšenica, soja, šećerna repa, kukuruz, lan i sirak. Ovi proizvodi se iz Harbina distribuiraju po čitavoj Kini. Grad ima veliki međunarodni sajam koji se održava jednom godišnje, a ima i veliki međunarodni aerodrom Taiping udaljen 37 kilometara od grada, sa vezama prema Pekingu, Šangaju, Moskvi, Pyongyangu, Bangkoku.i brojnim drugim gradovima. Harbin ima veliki broj fakulteta, visoko školskih ustanova i mnoštvo naučnih instituta.

dav

Osim pomenutog pravoslavnog hrama, koji je danas pretvoren u muzej, tu je centralna avenija dugačka 1,4 kilometra. To je Kitajska kako Rusi kažu, odnosno Kineska ulica. Danas nosi naziv DŽangjang . Šetajući ulicom obasjavaju vas snopovi stvetlosti jarkih boja koji su propušteni dužinom drvoreda. Pogled mi zastaje na prolaznicima koji svako po želi ili jede čuveni harbinski sladoled ili još čuveniju harbinsku dimljenu slanu kobasicu „hung čang“. Počastismo sebe čuvenim specijalitetima, ukus kobasice je neverovatan, i prosto vas mami da je ponovo probate.

Naša poseta Harbinu ne bi bila potpuna da nismo posetili tradicionalni Zimski festival skulptura od leda. Zgrade od ledenih kocki i figure od snega na površini od 750.000 kvadratnih metara predstavljaju turističku atrakciju, koja traje mesec dana, a godišnje je poseti više od milion ljudi. Ove godine je to bio 37. festival po redu. Uzbuđenje koje osetite kada pogledate ledeni zid i svetla koja se presijavaju u milion boja, prosto je nemoguće rečima opisati.

sdr

Sledeći uputstva na internetu, stigli smo na Festival oko 10 časova pre podne. Na našu žalost radno vreme je tek od 11 časova. Nismo bile nimalo zabrinute jer u Kini vreme prosto leti. Malo više se iznenadismo cenom ulaznice, 330 juana a jedan juan je 15 dinara. Za naše prilike veliki izdatak, ali vredelo je uloženog novca. Festival „Harbin Ice and Snow World“, posećuju iz svih delova Kine, ali i strani turisti. Zimske čarolije oživele su pred nama. Očima prosto „gutate“ svaki detalj jer vam skulpture od leda oduzimaju dah, prelivaju se pred vama u hiljadu boja i stvaraju čaroliju. Sve smo htele da vidimo, isprobamo sve sadržaje koji su ponuđeni. Vožnja biciklom na ledu je bila uzbudljiva, klizanje takođe, tobogan koji je dug 340 metara, na kome je kako nam rekoše radilo 500 osoba. U nameri da se malo ugrejemo, pa nastavimo da uživamo u čarima Ledenog grada, obreli smo se u jednom korejskom restoranu. Mesta ni za lek, sve vri od opuštenih Kineza koji se već pripremaju da proslave Novu godinu. U trenutku sam ugledala sto koji je ostao slobodan, brzo smo prišle i sele. Do nas tri momka, koji su u bučnom razgovoru. Čuđenju našem nije bilo kraja kada samo čuli da pričaju srpski. Upoznali smo mladića iz Doboja, Beograda i Rijeke. Inžinjeri su i u Kini su zaposleni. Rade u Tjencinu, gradu koji je 120 km udaljen od Pekinga, i u Harbin su došli da proslave Kinesku novu godinu. Priči nikad kraja, ali uz obećanje da ćemo se videti i kada dođemo u Srbiju, nastavismo dalje. Skulpture od leda i snega koje je isklesalo gotovo deset hiljada umetnika su nas svojom lepotom mamile da uživamo u nestvarno čarobnoj hladnoći. Bajkovit grad Harbin je zauvek osvojio naša srca.

Istopile se skulpture od leda

Skulpture od leda i snega uHarbinu, kako saznajemo istopile su se zbog iznenadnog toplog talasa, zbog čega su organizatori bili primorani da ranije nego ikada zatvore najveći zimski festival u Kini.

Istorija

Harbin je sve do 1896. bio ribarsko selo pod imenom Alejin (Čast). Svoj brzi rast u veliki grad zahvaljuje izgradnji kineske istočne železnice kroz Mandžuriju koju su gradili Rusi krajem 19. veka i početkom 20. veka. Oni su izabrali Harbin kao centar za izgradnju železničkih pruga, kojim su 1904 povezali Transibirsku železnicu od Bajkalskog jezera u Sibiru sa lukom Vladivostok na Japanskom moru. Harbin je bio i baza za ruske vojne operacije u Mandžuriji, za vreme Rusko-japanskog rata (1904. -1905.), a nakon rata je bio pod privremenom zajedničkom kinesko – japanskom upravom. Nakon Oktobarske revolucije – 1917. Harbin je postao utočište za brojne izbeglice iz Rusije, tako da je to vreme imao najviše ruskog stanovništvo. Tokom razdoblja japanske dominacije Harbin je bio mesto u kom su Japanci eksperimentirali sa biološkom ratovanjem za vreme Drugog svetskog rata.

dav

Istorija skulptura od leda

Počeci umetnosti pravljenja skulptura od leda pripisuju se Kini i Rusiji. U 17. veku, domorodački lovci i ribari u kineskoj provinciji Hejlungđang, na granici sa Rusijom, pravili su fenjere od leda za mračne zimske noći. Napunili bi kofe vodom kako bi dobili led, izdubili rupu i unutra stavili sveću. Uskoro se trend izrade fenjera od leda proširio, pa su ljudi počeli da kače ukrasne ledene svetiljke na svoje kuće i izlažu ih na karnevalima.
Najveća skulptura ikada napravljena nosi naziv „Romantična osećanja“, visoka je 35 metara i dugačka 200 metara.

Ostavite odgovor