Pocetna Kultura Bela pčela Ljubivoja Jovanovića

Bela pčela Ljubivoja Jovanovića

129
0
Podelite

U Čitalištu Narodne biblioteke Užice, održana je promocija knjige „Bela pčela: prilozi za mitološku istoriju Srba“  akademskog slikara Ljubivoja Jovanovića.

U tri toma, na 1.775 strana čitaoci mogu čitati o mitologiji, genetici, istoriografiji i lingvistici srpskog naroda u cilju saznavanja podataka i sklapanja sveobuhvatne slike o njegovom nastanku i razvoju kroz vreme. Kako je rekao akademik Časlav Ocić, čitaoci knjige „Bela pčela“ mogu saznati „sve (ili skoro sve) što o Srbima nisu saznali tokom svog školovanja“.

Na početku promocije, direktorka Narodne biblioteke, Dušica Murić, u kratkim crtama predstavila je autora Jovanovića, a o knjizi je govorio Dragiša Milosavljević, istoričar umetnosti, muzeolog, publicista i bivši direktor Narodnog muzeja Užice.

-Ljubivoje se uglavnom bavi zaboravljenom istorijom Srba, onom koja se nije učila u školi, niti se o njoj govorilo u porodici na našu veliku žalost. U svojoj prvoj knjizi, rekao je da je za njega motiv pisanja ove „Mitološke istorije Srba“ bila 1999. godina i bombardovanje Srba po peti put u 20. veku od prijatelja i od neprijatelja. On je tada gotovo izgubio tlo pod nogama, smatrajući da je možda vreme da se pozabavi nečim čime drugi nisu – rekao je između ostalog Milosavljević i istakao da se „Bela pčela“ za kratko vreme ne može objektivno prepričati, ali je preporučuje za čitanje jer je u njoj, u tri knjige, sakupljeno nešto što se, inače, nalazi u stotinama drugih. Izvor su bile brojne biblioteke i autori. Milosavljević je ovom prilikom izdvojio tri segmenta „Bele pčele“. Jedan od njih je toponim Morava kojim se po njegovim rečima, Jovanović veoma detaljno i slojevito bavio.

-Za njega je Morava planetarni problem. To je od izuzetnog značaja, prvo zato što je Morava reka, ali ona je i planina, naselje, administrativni centar i na kraju država. Naime, malo se zna, jer se o tome ne uči, da se ova teritorija na kojoj smo mi sada, do osmanskog osvajanja Srbije, zvala Moravica. To je dokazano, o tome je pisano, istina, retko, ali je trenutak da se ovog toponima setimo koji je zaboravljen sa punom svešću. Čitavih 50, pa i 70 godina, sredinom 20. veka sve što je bilo vezano za njega prećutkivalo se ili se pomalo i tajilo. Možda i zato što je u Arilju bilo središte Moravičke episkopije, a one su po malo bile i zabranjene. Međutim, jedna doktorska disertacija objavljena pre nekoliko godina, upravo o Moravi, o zemlji Moravici, bila je, na neki način i dragocen doprinos, jer podaci koje smo dobili iz nje, daju nadu da ćemo se postepeno vraćati tim zaboravljenim toponimima i konačno, zaboravljenim državama,- rekao je Milosavljević i skrenuo pažnju i na značajan deo knjige koji je posvećen i caru Konstantinu koji je ozakonio hrišćanstvo, ali i delu koji govori o  stećcima.

Sam autor, Ljubivoje Jovanović, rekao je da je osnovna priča knjige naša mitološka istorijska prošlost.

-Ona  obuhvata oko 40.000 godina bele rase na prostoru Evrope u kojoj dominira naš, slovenski, pre svega, srpski faktor. Knjiga je nastala kao neka vrsta istraživanja jednog mita koji kruži kod nas, a to je „Srbi-narod najstariji“. To se pojavila kao tema koju sam hteo da istražim i složim u ovu knjigu. Priča je počela krajem devedesetih godina kada sam pravio kalendar o slovenskim bogovima, a izložba je bila  u Jokanovića kući u Užicu. Nastavio sam da istražujem našu predhrišćansku prošlost i naravno, gomilale su se teme. Bela pčela je naš mitski predak u trinaestom kolenu, naša pramajka. Tražio sam razloge, zšto to koleno, koliko kolena ima koje pamtimo u našoj mitološkoj prošlosti, u našem rodoslovu. Došao sam do nekih zaključaka koji su me dalje povukli. Tako sam sedam godina  čeprkao po literaturi tragajući za tim našim prapretkom i neprekidno je u tome bila prisutna bela pčela zato što je ona još uvek očuvana u našem rodoslovu- rekao je između ostalog Jovanović koji je, takođe, ukazao na pojedine teme kojima se knjiga bavi.

Ostavite odgovor