Pocetna BORN IN THE UE Užičanin Aleksandar Perišić, dizajner u Šangaju: Ovde je sve ZEN

Užičanin Aleksandar Perišić, dizajner u Šangaju: Ovde je sve ZEN

1972
0
Podelite

Nismo geografski blizu jedni drugima, nema teorijske šanse da stvari budu iste kao kod nas, ali put do kuće uvek mogu naći

Užičanin Aleksandar Perišić, oduvek je želeo da vidi Aziju. Zaljubljenik u umetnost, grafički dizajner po struci, nije mogao ni da pretpostavi koliko je ta želja dostižna, niti da će niz godina kreativnosti i života, provesti u Šangaju, koji je, kako kaže – njegova luka. U svetu je u kome je sve daleko koliko i jedan „klik“, ali kada sledeći put dođe u „Mirno, idilično Užice“ neće propustiti da se turističkim vozićem provoza do Staparske banje.

Koliko ti je odluka da odeš u Aziju promenila život ili možda i tebe?

Taman mi je bilo lepo u domovini. Život. Posao. Sve na mestu. Jedan telefonski poziv je to sve izmestio. Uvek sam želeo da vidim Aziju i kada mi se zaista ukazala prilika, bilo je smešno da to i ne uradim. Šta god da se desi, uvek mogu naći put do kuće. Azija je skroz druga vibracija. Druga konstrukcija mozga. Čudno je kako ljudi naprave normu na osnovu toga kako su oni naučili da misle i funkcionišu. Lično sam uvek bio otvoren za sve i svašta, ali ovo ovde je bio sledeći nivo, jer ovde sam život teče vrlo drugačije.

Koliko ima razlike u poslu u inostranstvu, u odnosu na mogućnosti koje pruža Srbija?

Sto se toga tiče, najiskrenije, stvari nisu mnogo drugačije. Moj rad se bazira na računaru i sa te strane je svuda isto. Sa druge strane, kada sam došao u Šangaj i počeo da radim pri Foreo dizajnerskom timu, mislio sam: „Sad ću videti kako se posao radi u “belom” svetu”. Ipak, ispostavilo se da je to manje više ista priča. Jedina razlika je ta da je ovde tim internacionalno šarenolik i to je odlično, ali bazno sve ostalo je isto. Sve je to kapitalizam trening, a rekao bih da je on svuda isti. Izvan toga, stvari su drugačije.
Druga stvar su mogućnosti i veličina infrastrukture koja postoji u Kini. Ovde je sve na daljini klika. Materijali, tehnologija – bukvalno sve i svašta što čovek može da zamisli (čak i neke suludosti izvan mašte), ovde postoje i neko ih pravi. Sa te strane mnogo je lakše. Sve je već tu i onda je igra samo na kombinaciji svega toga.

Ovde je jako lepo to što su i penzioneri veoma aktivni. Druže se po parkovima, kojih ovde ima na svakom koraku, jer se generalno mnogo vodi računa o zelenim površinama. Oni igraju mahjong ili karte, zajedno u grupama rade vežbe, prave igranke na otvorenom. Komunizam u cvetu starosti. Lepo je videti kako voze električne motore i lete ulicama kao srednjoškolci.

Kina, Japan, Vijetnam… šta su ti ponudili, a šta si ti njima?

Kini sam dao svoje vreme. Ona mi je vratila životom koji je lagodan. Iako ću ovde uvek biti stranac, ne osećam se strano u svemu ovome. Lepo je, a osim toga, Kina se dosta menja i mnogo se već promenila u poslednje vreme. LJudi često imaju lošu percepciju ove zemlje. Kina nije kineska prodavnica iz Srbije. Kina je ogromna i fuzija je svega i svačega. Infrastruktura je neshvatljivo ogromna, a finansije su izgleda – neograničene.
Dali su nešto za nešto. Bili su jako siromašni u bliskoj istoriji. Država je čuvala sopstveni narod, a svi su pravili sve upravo u Kini, jer je izrada bila povoljnija. Patnja nije trajala doveka, oni su sve to stoički izneli i sada ubiraju plodove. Činjenica je i da ova nacija ima toliku populaciju da to može da uradi. Šašavo zvuči, ali svi stanovnici Srbije mogu da se smeste u Šangaj i da ostane 15 miliona slobodnih mesta. Red veličina koji funkcioniše ovde je skoro nepojmljiv. Dakle, Kina je fuzija svega u kombinaciji sa ekstremima, a sve to daje jednu veliku šarenolikost.

Japan. Oni su kao iz budućnosti. Nivo kulture i uređenja u svakom pogledu je nekoliko nivoa iznad svega. U nekim trenucima mi je čak bilo i nelagodno, jer svaki put kada pridržim vrata nekome ili ostavim prostora da neko prođe, uvek dobijem naklon u znak zahvalnosti. Jednom čak i od devojke na bicikli. Neverovatno su kulturni, nekada čak pomislim i previše. Tokio je jedan neverovatan grad, pun dobre energije i neverovatne brzine kojom se život odvija. Kyoto, sa druge strane je idiličan i potpuno staromodno usporen, što nije loše. Japan – sve u svemu topla preporuka za posetu. Život. Ljudi. Kultura. Istorija. Prelepo. Moja preporuka je da jedino treba zaobići sezonu Sakure i pupljenja cvetova, jer tada sve vrvi od previše turista, pa ako hoćete da obilazite istorijsko nasleđe, uvek će biti gužve.

Vijetnam

Vijetnam. Jako zanimljiv. Jako jeftin. Ukusna hrana. Tamo nisam proveo mnogo vremena i bilo je to vrlo turistički, išao sam samo da se odmorim. Sledeći put, mora biti više “off road” i u nepoznato, mada mislim da će daj sledeći put biti neka od susedskih zemalja. Zapravo bih voleo da obiđem ceo taj region Azije. Nadam se i da hoću.

U Kini si već 3-4 godine, to verovatno znači da ti je dobro. Šta je to što ti odgovara?

Da, da. Lepo je, zato sam i dalje tu. Šangaj mi je luka za sad, a videćemo šta će se dešavati kasnije. Jedina stvar koja mi nije odgovarala je klima. Vlažnost vazduha u toku leta (a i zime), zna da bude problem, ali sam se već i na to navikao. Druga reč za Šangaj je kultura. Pregršt muzeja i galerija sa postavkama koje se stalno smenjuju. Obožavam da koristim vikend za ta razgledanja. Sadržaj je uvek tu i meni lično to mnogo odgovara.
Pre svega, za posao koji radim sam lepo plaćen i sa tim su i sve ostale stvari podmirene. Kada je reč o hrani, generalno nisam mnogo probirljiv, pa jedem svašta, a probaću sve što mi date. Činjenica je da Kina ima šarenoliku i raznovrsnu kuhinju, koja se meni u većem delu sviđa (jedino izbegavam Hunan i Sechuan, jer mogu biti mnogo začinjena, ljuta. Oni imaju jela koja su pravi biseri, a nisu ekstremno ljuta. Osim toga, ako ih se baš uželim, u ponudi je i pregršt jela iz zapadne kuhinje. Ponekad spremam i sam, tako da tu nema nikakvih problema. Važno mi je i to da koračajući ulicom u bilo koje doba dana ili noći, ne osećam nikakvu tenziju. Nasuprot tome, kod nas kući situacija je nekako … teška. Ovi ljudi, čak i u ekstremnom siromaštvu nemaju taj izgubljen pogled. Znaju da nemaju mnogo, ali nisu izgubljeni. Ne znam da li je to blizina budizmu ili nešto treće, ali sve je nekako Zen.
I još jedna stvar. Niko se ne bavi drugima, već samo sobom. Nema osuđivanja, zavisti itd. To je vrlo osvežavajuće. Naravno, imaju i oni idole na TV i penzionere koji su kao sigurnosne kamere, ali to je nešto drugo, to je neki vid razbibrige.

Japan

Kako je teklo navikavanje na svakodnevni ritam i način života – koliko je on drugačiji u odnosu na Srbiju?

Ritam… Ovaj ovde je prebrz. Ne žalim se, ali nekad bukvalno ne znam kako je već prošla

Imao sam ludu sreću da budem u Tokiju u trenutku kada su bili izloženi radovi Alfonsa Mucha. U pitanju su ogromni formati koji čine njegov “ Slav epic” i razni drugi, manji koji su inače izloženi samo u Češkoj. Igrom slučaja, bila je godišnjica japansko-češkog prijateljstva, pa su sve radove preneli u Japan. Bez šale, to je nešto najbolje na platnu što sam video ikad. Stajao sam i samo gledao. I sada, kada se setim tih trenutaka i te veličine (u svakom pogledu), naspram mene, najezim se. Mucha vanserijski.

radna nedelja. Nekad se zaista osećam kao da sam se probudio u ponedeljak, a zaspao u petak. Naravno, nije uvek tako, ali sve se mnogo brže odvija nego u Srbiji. Ponavljam se, ali ovde je bukvalno sve udaljeno na „klik“. Sve je povezano. Sve je u telefonu. Novčanik i dalje nosim po navici, a koristim par puta u nekoliko meseci, jer idem na bankomat kad plaćam kiriju. Sve ostalo plaćam QR kodom preko telefona.To sve čini mnogo lakšim i dostupnijim. Račune za vodu, gas i slično mogu da platim u običnoj prodavnici ili još lakše – klikom na aplikaciju. Znam da to sada postoji i u domovini, ali ovde to baš svi koriste, mladi i stari. Ne postoji čekanje, ne postoje redovi za takve procedure. Ako hoću nekom da pošaljem pare, to uradim sa dva klika. Ne moram da idem u poštu, popunjavam formular, čekam… Ode nam život čekajući. Razumem, morali smo jednom tako, ali ne moramo više. Kod nas je tranzicija jako spora, pitam se zašto. To što smo mi, zapad, pojmili kao normu je farsa na koju smo naučili, pa se toga čvrsto držimo, kao da je ispravno. U suštini to je samo jedan način, a mogućnosti ima bezgranično. Stranci generalno imaju problem, jer se ovde stvari odvijaju “nelogično“. Nismo geografski blizu jedni drugima, nema teorijske šanse da stvari budu iste niti čak bliske kao kući. Samo treba biti maksimalno otvoren i minimalno zadrt.

Čime se trenutno baviš, radiš za nekoga ili si freelancer?

Trenutno sam u jednom mladom biznisu, “Omnicharge”. Tu sam kao grafički dizajner, ali baratam i sa 3D renderima i animacijom. Tu sam već blizu 2 godine. Stvari se dobro odvijaju. Skoro smo lansirali novi proizvod na Indiegogo Omni Ultimate. Kampanja završena uspešno sa milion dolara. Nije loše, zar ne?

Radio si brendiranja, kampanje, sarađivao sa mnogim brendovima… Koliko je važno da veruješ brendu, da bi ga uspešno predstavio?

To je neki sledeći put kojim bih išao. Dok sam ovde u Kini, uvek sam bio u odeljenju za dizajn, u Foreo I Omnicharge. Radio sam i na nekim honorarnim projektima. Ovih dana treba da radim na retuširanju fototgrafija za GAP-ovu liniju šminke. To će biti zanimljivo.
Da, mnogo je važno verovati u nešto (brend) sa kojim radite, pogotovu u današnje vreme. Sve se zna, sve se vidi. Taj poseban napor je nemoguć, ako vi sami ne gajite nikakvu brigu, već samo otaljavate posao. To nije ok. Bolje reći „ne“ i odbiti posao nego „otaljati”.

Šta su tvoji ciljevi u karijeri?

Cilj mi je da se vratim malo sebi i nekim stvarima koje sam zaboravio usput. Konačno da završim knjigu umetnosti, koja je na tihoj vatri već par godina. Oprobam se u tetoviranju i naučim da koristim mašinu za šivenje. Da radim više honorarnim poslova, sa akcentom na kulturu, nove struje i energije.

Ima li u tim ciljevima Užica?

Samo jedan 031. Uvek je lepo vratiti se kući. Kako je moja cela ekipa u Beogradu, Užice je sada tako mirno i idilično. Šetnja kroz tunele pored Đetinje… Savršeno. Svaka čast kako je taj deo uređen. Vozić koji vozi do Staparske banje je super fazon za izlet.

Ostavite odgovor