Pocetna BORN IN THE UE Užičanin Darko Jovanetić, filolog, turistički vodič u Pragu: Promena je jedina konstanta

Užičanin Darko Jovanetić, filolog, turistički vodič u Pragu: Promena je jedina konstanta

2361
0
Podelite
Češki Krumlov, "najlepši grad na zemaljskoj kugli"

Kada Česi dođu ovde, divno se provedu, jer njihova slovenska duša shvati da neki opasači mogu i da popuste

Užičanina Darka Jovanetića, filologa, koji je magistarske studije iz lingvistike završio u Pragu, gde radi i kao turistički vodič, ne drži mesto. Odluka da studira češki jezik te 1998. godine, zbog filmova, uspomena iz detinjstva, porodičnih veza… mnogima je bila čudna, a njega je dovela do današnjeg načina života, koji voli. Danas govori češki, engleski, bugarski, a služi se ruskim i nemačkim. Priča koja je počela slučajno, pozivom drugarice iz agencije koja se bavi omladinskim turizmom, jer im je bio potreban turistički vodič za Prag, traje već trinaest godina.

Kako je izgledao tvoj prvi susret sa Pragom?

Moje prvo putovanje u Prag je bilo 2000. godine, s rancem na leđima. Bila je to avantura, preko Budimpešte i Brna. Nekoliko puta boravio sam tamo i kao student. Neka znanja o

Teško da ćete u Češkoj videti osobu od 20 godina koja živi sa roditeljima. Od trideset – nema ni govora. Vrlo rano se osamostaljuju. Ako ne idu na studije, od njih se očekuje da pronađu posao, stan i krenu u samostalni život. Ekonomija zemlje im to i omogućava. Možda mislimo da nisu prisni kao mi, ali, roditelji deci omogućavaju više slobode. Oni su tu da pomognu, da daju učešće kada se kupuje prva nekretnina, ali žive svoj, a deca svoj život. Deca vrlo rano nauče da moraju sama da rade i stvore.

gradu sam već imao, ali drugačije je kada čovek sam obilazi grad, vozeći se metroom i kada vozaču treba da pokaže put, pronađe hotel… Sticajem okolnosti, tada sam već radio u jednoj izdavačkoj kući. Prvo sam kombinovao dva posla, da bih kasnije odlučio da ostanem u turizmu. Tada su vrata počela sama da se otvaraju. Već 2010. godine, učestvovao sam u organizaciji Dejvis kupa u Beogradu, gde su igrale reprezentacije Češke i Srbije. Tada sam u razgledanje Beograda vodio češkog ministra finansija, kada sam sa delegacijom proveo čitav dan. Bili su zadovoljni mojim načinom rada, pa su usledili pozivi da njihove grupe vodim po Balkanu, ali i da u bugarskom letovalištu budem predstavnik za češke turiste. Tako sam, 2012. odlučio da se preselim u Prag, gde sam upisao magistarske studije i spojio lepo i korisno.

Šta te je Pragu toliko privuklo da si odlučio da u njemu ostaneš niz godina?

Čovek se lako navikne na dobro i počne da veruje da je to sve normalno – da pije čistu vodu, diše čist vazduh, da nema smeća… Česi nikada nešto neće reći bez „molim“, odnosno „prosim“, nema imperativa. Kada dođem ovde i kažem: „Dobar dan, molim Vas…“, odgovore mi „nemoj više da me moliš“. To su stvari koje stvore lepu konekciju između ljudi, bez obzira na to da li se poznaju. Uvažava se drugi čovek i njegova privatnost. Oni su zatvoreniji, nema komšijskih odnosa kao kod nas: „kuc-kuc“, pa uđeš i pre nego što komšija otvori. Tamo mi je nedostajala takva prisnost, ali mi je prijalo to što nema zadiranja u tuđe stvari. Ljudi koji rade u turizmu, imaju tu crtu da ne mogu bez putovanja. Promena je jedina konstanta. Kada bih tamo bio sve vreme, verovatno mi ne bi bilo toliko zanimljivo. Život u Pragu prija, jer je organizovan, nema životnih prepreka na koje smo ovde navikli. Češka je jedna od bogatijih zemalja u Evropskoj uniji, a nezaposlenost u Pragu je „u minusu“. Ipak, nikada nisam mogao da funkcionišem bez Balkana, dolazio sam jednom mesečno ili bar jednom u dva meseca. Ipak, kada sam ovde, nedostaje mi da budem tamo. Tako sam navikao da živim na relaciji Češka – Srbija – sve ostale zemlje.

Imamo li i neke sličnosti koje nas povezuju kao slovenske narode?

Oni su slovenski narod, ali kroz istoriju smo imali drugačiji razvoj. Razlika je jasna kada shvatite da su njima 300 godina upravljali Habzburzi, a nama Turci. Ipak, postoji ta crta slovenskog mentaliteta. Našim turistima se čini da su hladni. Nisu, ali ne puštaju lako u svoj krug. Razoružava ih kada shvate da znaš njihov jezik. U tom smislu, meni je tamo uvek bilo lako. Za razliku od nas, Česi su narod koji voli pravila, jako ih poštuje i ne može da živi bez njih. Oni kažu „bolji je bilo kakav zakon, nego nikakav“. Nama, koji smo često nonšalantni i prema svojim svakodnevnim obavezama, to može da zasmeta. Ipak, da bi čovek funkcionisao u nekoj sredini, koja nije njegova matična, mora da prihvati pravila. Zaista imam mnogo prijatelja tamo. NJima je čudno da se neko iz male zemlje odlučio da studira mali jezik i da se time bavi u životu. Poznavanje češkog jezika mi je mnogo značilo, u poslovnom smislu, ali i privatno.

Čini se da živimo u vremenu kada se vodi računa samo o sopstvenom interesu, kao da smo izgubili osećaj za druge. Pre se i gradilo drugačije. Uzmite koncept Gradskog trga – koji je bio namenjen svim građanima, tu je pozorište, robna kuća, bioskop, Gradska kafana. Svaki objekat je imao namenu za širi krug ljudi. Danas samo gledamo gde ćemo stanove i lokale. Pitam se- šta ostavljamo u nasleđe generacijama koje dolaze?

Koliko je Prag kao glavni grad dobar predstavnik cele zemlje?

Venecija

Prag je metropola, raskrsnica Evrope koju godišnje poseti nekoliko miliona turista. Zato, da bi čovek upoznao pravu Češku treba da ode van Praga. Trudim se da turiste motivišem da obiđu gradove kao što je Kutna Hora ili Češki Krumlov, koji je za mene možda i najlepši grad na zemaljskoj kugli, zatim Brno, jezera na jugu Češke, planine… Mnogo toga, jer to je zemlja sa jako bogatom istorijom i kulturom, toliko da čak i ljudi koji odu tamo i vrate se, često nisu toga svesni. Da bi se samo Prag upoznao, treba bar mesec dana. Turistički programi su ograničeni na glavne znamenitosti, a ja se trudim da putnicima dam i neku drugačiju sliku. Podelim sa njima priču o praškoj svakodnevici, uputim ih gde da odu mimo turističkih mesta, koja su u svim vodičima. Tako upoznaju istinski, integralni život, a ne samo onaj koji je namenjen turistima.

Da li si u kontaktu sa Srbima u Pragu?

Da, u Pragu ima sve više ljudi iz naših krajeva. Prva generacija imigranata, devedesetih

Sicilija

godina je došla zbog ratova. Češka ima problem sa nedostatkom radne snage, tako da tamo nije teško naći dobar posao. Srba ima na raznim pozicijama – od prodavaca do lekara. Postoji nekoliko srpskih udruženja, a naša kultura je tamo prisutnija, nego češka ovde. Naš jezik poznaju bolje nego mi njihov. Česi često putuju na Jadransko more, a posebno mladi sve više dolaze u Srbiju, koja im je interesantna kao destinacija koja nije komercijalizovana kao neke druge. Vide život kakav jeste, bez ulepšavanja, posebno na selu. Veliko je i interesovanje za učenje srpskog jezika. U privatnoj školi sam imao 10-ak polaznika, a naš jezik se uči i na fakultetu u posebnoj grupi.

Kako se osećaš kada posle svega što si video, doživeo, dođeš u Užice?

Kada ulazite u osvetljeno Užice sa Zlatibora, ono izgleda kao mali NJujork. U meni preovlada naša emotivnost, koju volim. Zapadna Srbija nije bez razloga najposećenija regija u Srbiji. Mnogi prijatelji iz Češke dolaze kod mene u vikendicu u Drežniku. Vodim ih do Zaovina, Uvca, Ribnice, na Drinu, Rzav, uživaju u prirodi… Ovde njihova slovenska duša shvati da neki opasači mogu i da popuste. Obožavaju selo i male razgovore sa našim ljudima. U Drežniku su već navikli na te posete, često pitaju kada će doći Česi, a oni kada stignu, čim se pozdrave pitaju: „Ima li kajmaka?“ Jedu ga kašikom, kao sladoled. To se pretvori u lepo druženje i prijateljstva koja traju. Pre par godina, dugarica je proslavljala kćerkin 18. rođendan, na koji je pozvala i prijatelje iz Češke, a 5-6 Čehinja je specijalno za to veselje naučilo „užičanku“. Veselje bez njih ne bi bilo isto! Volim te sudare kultura, u različitosti je bogatstvo.

Darko sa užičkim gimnazijalcima na Krfu

Šta pokazuju njihove reakcije, koristimo li u potpunosti svoje turističke potencijale?

Neke stvari iskorišćavamo na pogrešan način. Moramo da razmišljamo o tome da se i turistički resursi troše. Mora se zaštititi priroda, voditi računa o infrastrukturi. Mnogo je

Sada imamo situaciju da je u Njujorku, u muzeju MoMA, koji je možda i najznačajniji muzej savremene umetnosti, postavljena izložba o arhitektonskom nasleđu bivše Jugoslavije. Sa jednog od tih panoa se smeši slika užičkog hotela, koji je je impozantna građevina, bez obzira šta mi sada mislimo o tome.

urađeno, ali dosta tek treba uraditi. Jedan sam od retkih vodiča koji obavezno skrene autobus u grad, kada je moguće. Trudim se da u programe stranih agencija ubacim boravak u Užicu. Uz vodiča ovaj grad ima drugačiji izgled. Kada prošetaju od trga glavnom ulicom, pored gimnazije, crkve, do Narodnog muzeja, vide trezore, postavku „Užička republika“ i sve zaokruže Kadinjačom, turisti uvek ponesu divne utiske.

Kako, s obzirom na njihovu istoriju, Česi doživljaju našu arhitekturu i često spominjanu Titovu bistu?

Česi i Poljaci su prošli težak period u komunizmu, sistem je bio rigidan, grub, krvoločan. Retko ćete naići na nekoga ko govori o lepim uspomenama iz tog perioda. Govorili su da mi živimo u „socijalizmu u farmerkama“. Ipak, u Čehoslovačkoj, bez obzira na to nisu rušili spomenike, niti ih uklanjali pa na njihovo mesto stavljali nove. Smatraju da je to deo istorije, a istoriju ne možemo menjati. Koliko god nas ponela euforija, vreme pokaže drugačije. Sada imamo situaciju da je u Njujorku, u muzeju MoMA, postavljena izložba o arhitektonskom nasleđu Jugoslavije. Sa jednog od panoa se smeši slika užičkog hotela, koji je je impozantna građevina, bez obzira šta mi sada mislimo o tome. Ima prostora za građenje novog, ali to treba konzervirati, zaštititi, zbog budućih generacija. Smatram da zbog modernističke arhitekture, čija je vrednost potvrđena i mnogim međunarodnim priznanjima, iz grada treba da potekne inicijativa da ona ima mesto na UNESKO-voj listi svetske baštine. Izložba u Njujorku je pokazatelj da te vrednosti prevazilaze lokalno, da su univerzalne. Verujem da bi to povuklo i dobre ekonomske posledice po grad. Čuo sam da je u planu pretvaranje hotela u stambenu zgradu, pa se nadam da investitor neće imati pravo da utiče na spoljni izgled. Sa druge strane, imamo toliko turista, a nijedan hotel u Užicu.

Ostavite odgovor