Pocetna Društvo Bajić: Zdravlje nema cenu!

Bajić: Zdravlje nema cenu!

303
0
Podelite

-Čovek je ono što misli i što jede, i zato kažem mislimo pozitivno i jedimo našu autohtonu organsku hranu. Srbija ima novi zlatni rudnik u organskoj proizvodnji i uslovima za nju – kaže profesor  Nikola Bajić, rukovodilac Centra za organsku proizvodnju Užice.  Na pitanje koliko godina postoji Centar i šta je prethodilo njegovom osnivanju odgovara.

Centar za organsku poljoprivredu  Užice (COP) postoji od 2013. godine i regionalnog je karaktera. Pre toga 2007. godine  nekoliko zaljubljenika u zdravu hranu, lekovito bilje i šumske proizvode osnovalo je i danas jedinstvenu zadrugu za organsku poljoprivredu „Zdravac“. Bavilili smo se uzgojem japanske gljive „šitaka“ sa koopernatima iz Užica,  Čačka, Lučana, Požege, Guče, Čajetine. U početku je to išlo solidno, ali je sve  trebalo sinhronizovati. Svoje aktivnosti smo nakog toga bazirali na Centar kao osnovnu ideju i  edukacija poljoprivrednih proizvođača i potrošača. Zakon o organskoj poljoprivredi je u primeni od 2011. godine  gde je sve propisano od njive do trpeze. U Srbiji postoji pet-šest sertifikacionih kuća koje kontrolišu organsku poljoprivredu i podnose eleborat Ministarstvu poljoprivrede tako da proizvođači dobijaju, ili ne zeleno svetlo da se bave ovom proizvodnjom.

Pored užičkog koliko  centara za organsku proizvodnju postoji u Srbiji?

Postoji još  šest  i to Selenča, Valjevo, Požega, Požarevac, Svilajnac i Leskovac. Selenča je jako bitna za razvoj organske poljoprivrede i do sada smo prisustvovali na više od desetak edukativnih skupova u njihovoj organizaciji. Našeg prijatelja Jožefa Gasparovskog slušaćemo i na našoj poljoprivrednoj školi u Požegi gde će  držati predavanje o terapiji pčelama.

Koliko je zastupljena  organska poljoprivreda na području Zlatiborskog okruga i koliko proizvođača ima sertifikate?

Sa okončanom sertifikacijom u regionu imamo jednog pčelara sa Tare i Jekoslava Purića iz Nove Varoši koji proizvodi sertifikovanu heljdu i speltu. U Užicu smo sklopili ugovore sa 22 kooperanta, sedam iz kozarstva, sedam živinarstva, četiri pčelara, četiri malinara koji su u procesu konverzije. Možemo reći da je trenutno u regionu oko pedeset proizvođača u postupku dobijanja sertifikata, odnosno konverzije ka prelasku na organsku poljoprivredu.  Zemljište se leči od jedne do tri godine, a u slučaju stočarstva  i hrana za životinje mora biti sertifikovana recimo kukuruz i ostalo.

Interesantno je da  raste interesovanje za proizvodnju organske maline, šta je motiv?  

Na sva usta govorimo da ne treba krčiti malinu zbog ove cene. Malina  je odigrala vrlo značajnu ulogu posebno u našem okrugu gde se 40 odsto srpske maline i gaji. Moja je preporuka da se ide na organsku malinu, posebno  ko zasniva nove malinjake i to je lakši proces.  Institut u Čačku ima sadni materijal za organsku malinu. Stare malinjake treba da lečimo i konverzija zemljišta traje tri godine, jer je hemija preko mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja otišla u zemljište. Mislim da će cena organske maline biti duplo veća od industrijske – konvencionalne. Dodajmo da se traži i jagoda, borovnica, a zašto se ne vraćati našoj šljivi „madžarci“ i čuvenoj „crvenoj ranki“,  jer nema bolje i ukusnije rakije od te naše autohtone sorte. Treba se vraćati rasama autohtonih životinja.  Ministarstvo poljoprivrede je uvelo povratak autohtonim rasama životinja.

Kako se odvija sertifikacija, kakvo je interesovanje poljoprivrednika za nju u regionu?  

Kao Centar smo došli na ideju da pomognemo našim  proizvođačima sa internim kontrolnim telom koje čine stočar i agroekonomista  i spona smo sa Centrom za ispitivanje namirnica iz Beograda (CIN) koji ima dozvolu Ministarstva i kontrolišu oko 25 odsto kooperanata organske hrane u zemlji.  To naše kontrolno telo čine stočar, agroekeonomista i jedan mladi kolega iz Požege Vladimir Popović koji radi magistarski rad na temu „Razvoj organske proizvodnje u Zlatiborskom okrugu“.  Tokom 2016. godine krenuli smo sa idejom razvoja organskog kozarstva i želim da istaknem da je lokalna samouprava pomogla  i izdvojila tri miliona dinara za nabavku umatičenog materijala, koza albino rase i tu je uključena i Fondacija Divac sa 700.000 dinara i podeljeno je 200 koza i s obzirom na reprodukciju u kozarstvu broj koza se popeo na hiljadu.

Koliko je u odnosu na ukupne površine organska poljoprivreda zastupljena u Srbiji i kakva je situacija u najbližem okruženju i na lokalnom nivou kada je reč o subvencijama ?

Organska proizvodnja je kod nas  zastupljena  na 0,4 – 0,5 odsto ukupne površine ili na 14-15.000 hektara. Najviše su prisutni ratarsko-povrtarski proizvodi, neznatno šumski plodovi, gljive, šipurak, borovnica, zatim žitarice, posebno spelta, ovas, beli kukuruz „osmak“ . Mađarska pod organskom proizvodnjom ima 145-150.000 hektara i planira da do 2022. godine dostigne  350.000 hektara. Mađari iz agrarnog budžeta daju 43 odsto na organsku poljoprivredu, najviše za voćarstvo hiljadu evra po hektaru. Videli su šansu u evropskom tržištu koje traži organske proizvode i otuda povećanje. Poznato je da Danci planiraju da do 2020. godine potpuno pređu na organsku poljoprivredu i edukacija se već odvija od vrtića do Ministarstva poljoprivrede.  Naš ukupan agrarni budžet u odnosu na bruto proizvodnju je 5-6 odsto a samim tim manja i izdvajanja za organsku poljoprivredu.  Ove godine Grad Užice je sa Centrom potpisao memorandum po kome će izdvajati 3 odsto za subvencije organskoj poljoprivredi što je pristojno kada se zna da je budžet 30 miliona dinara. Ove godine direktne subvencije su  500.000 dinara za organsku poljoprivredu, a indirektno znatno više u živinarstvo, kozarstvo, pčelarstvo u fazi konverzije.

Šta je organsko pčelarstvo, navedite nam neke od uslova i kakve su subvencije?

Subvencije po košnici za med su 700 dinara, a u slučaju organskog pčelarstva 1000 dinara. To nije malo za onoga ko ima sto košnica. Košnice moraju biti u divljini   na desetak ari, a udaljenost pčelinjaka  pet do sedam kilometara od bilo kave industrije i  sme biti hemije. Smatra se da je to krug u kome pčele idu po polenu i to se kontroliše. Saće ne sme biti drugačije osim od prirodnog voska i košnice su drugačije , potreban je prohrom … U Užicu su četiri pčelara konkurisala za sertifikat.

Ministarstvo je povećalo subvencije za biljnu organsku proizvodnju  i prošle godine su bile 70 odsto veće od konvencionalne, a ove 120 odsto. Na hektar površine dobijalo  se 4000 dinara, a  sada je subvencija  10.000 dinara po hektaru u organskoj proizvodnji. U stočarstvu je povećanje 40 odsto. Recimo kozari imaju subvenije od 7000 dinara, a ukoliko je organsko kozarstvo  subvencija iznosi 10.000 dinara.. Forsirali smo kozarstvo zato što je 70 odsto našeg zemljišta pogodno i nezagađeno za ovaj vid stočarstva i sa realtivno malim troškovima dolazimo do kvalitetnih proizvoda. Mleko je od 60-100 dinara po litru, a surutka po 50-60 dinara, dok je kravlje mleko u otkupu  30-35 dinara.

Kakva su vaša predviđanja  da li će broj proizvođača koji  prelaze na organsku proizvodnju biti sve veći kao tražnja za ovom hranom?

-Hoćemo u Evropu i treba  tamo da idemo. Potrebno je da pratimo evropski trend porasta organske proizvodnje koja  je trenutno 8-10 odsto. Austrija ima oko 25 odsto površina pod organskom poljoprivredom, Slovenija 10 odsto…Čovek je ono što misli i što jede, i zato kažem mislimo pozitivno i jedimo našu autohtonu organsku hranu. Srbija ima novi zlatni rudnik u organskoj proizvodnji i uslovima za nju. Imamo 60 poljoprivrednih škola i desetak fakulteta i potrebno nam je prestrojavanje iz industrijske proizvodnje u organsku. Naši ljudi hoće da kupe organske proizvode, jer zdravlje nema cenu. Naš problem je što nemamo dovoljno proizvoda u konverziji. Biće ih sve više u to sam uveren!

Ostavite odgovor