Pocetna Čajetina PRŠUTIJADA: Najbolji Marić i Stojanović

PRŠUTIJADA: Najbolji Marić i Stojanović

314
0
Podelite

– Svaka čast „Pršutijadi“, njoj ne treba reklama, zato što ima dušu! – kaže Olivier Dlužni,  izlagač francuskih sireva na ovogodišnjem sajmu koji je dobro savladao srpski jezik.

I na ovogodišnjoj „Pršutijadi“ o nagradama su odlučivale nijanse. Desetočlani žiri kuće za kontrolu kvaliteta  „Jugoinspekt“ ocenjivao je spoljni izgled preseka uzoraka mesa, koegzistenciju, miris, ukus i boju i na kraju izabrao najbolje među vrhunskim proizvođačima. Dragan Stojanović iz Mačkata osvojio je nagradu za najbolju goveđu pršutu na devetnaestoj   „Pršutijadi“ koja je od 9. do 11. februara održana u srpskoj prestonici najkvalitetnijih suvomesnatih proizvoda.

Prsutijada 2– Cele godine se spremamo za ovaj sajam. Mora sirovina da bude sa ovih predela kojima je priroda naklonjena – kaže tridesetvogodišnji Dragan, zanatska radnja „Budućnost“ koji se nada i da će njegov podmladak nastaviti pravljenje pršute po tradiciji svojih dedova. Prvo mesto i nagrada za najbolju svinjsku pršutu pripala je Mitru Mariću takođe iz Mačkata koji je osvojio i prvu nagradu za najbolju ovčju stelju i postao dvostruko nagrađen proizvođač.

Prsutijada 3– Nagrada je očekivana i mislim i da je bilo vreme da se dobije. Mnogo je rada i truda do sada uloženo. Tu smo, gde jesmo  na Zlatiboru, dobra klima i dobro je meso, dobra sirovina i puno rada, tako se stiže i do priznanja – kaže Mitar čija je sedmogodišnja ćerkica nestrpljivo čekala da se fotografiše sa tatom i mamom i dobijenim priznanjem.

U kategoriji najkvalitetnija ovčja pršuta prvo mesto pripalo je Branku Šopaloviću takođe iz Mačkata, dok je nagrada za najbolju slaninu  pripala Radomiru Šopaloviću iz ovog sela. Pobednik „Pršutijade“ u kategoriji najbolja domaća kobasica je  Ilija Stojanović iz Mačkata. Sajam je i ove godine organizovalo Udruženje proizvođača suvomesnatih proizvoda iz Zlatiborskog okruga uz podršku Opštine Čajetina, Turističke organizacije Zlatibor i Zlatiborskog eko agrara, JKP „Vodovod Zlatibor“, Komunalnog preduzeća „Zlatibor“ i  NLB banke .

Prsutijada 4„Pršutijadu“ je otvorio predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović koji je zahvalio  svim proizvođačima što čuvaju tradiciju u proizvodnji dobre zlatiborske pršute. Uz reči da srpsko selo može opstati oslonjeno na četiri stuba veru, naciju, kulturu i tradiciju Stamatović je rekao da je cilj u budućnosti zaštiti brend, organsku zlatiborsku pršutu.

-Manifestacija ima sve veći značaj za zlatiborski kraj što se vidi po broju izlagača i posetilaca, ali to nije značajno za republički nivo  zato što Opština Čajetina ima drugi koncept razvoja svoje lokalne zajednice, ali to nas mnogo ne brine zato što nam je najbitnije da imamo podršku naših proizvođača i kupaca i da se Čajetina razvija u pozitivnom pravcu – rekao je predsednik Opštine Čajetina je najavio i stvaranje agroindustrijskog centra koji će u budućnosti okupiti proizvodjače iz celog regiona.

Prsutijada 7Pored par desetina učesnika „Pršutijade“ uglavnom proizvođača iz Mačkata, Kačera, Šljivovice i drugih zlatiborskih sela, sira mlekare iz Krive Reke „Naša Zlatka“ pažnju publike privukli su i gosti iz inostranstva koji su od domaćina dobili zahvalnice za učešće. Manufaktura  „Francuske tajne“ iz Francuske predstavila je svoje vrhunske sireve, kačkavalje, trapiste  uz čiju je konzumaciju preporuka belo vino. Olivier Dlužni odgovara na pitanje u čemu je tajna alpskog sira i prvo kaže svaka čast Pršutijadi, njoj ne treba reklama zato što ima dušu“.

Prsutijada 5– To su prirodne tajne. Najviše planina, francuski Alpi  koja je zimi ski centar, a leti na njoj boravi na hiljade krava. Sve su to tajne kako bismo imali dobru proizvodnju sira. Tamo gde borave krave nema auto-puta i to je naša osnovna tajna. Probao sam vaše sireve, dobri su, može i vino uz njih, jer ne postiji sir uz koji ne ide vino  – dodaje naš sagovornik koji se žali da je i u Francuskoj teško sačuvati autohtone proizvode, jer američka i engleska industrija mnoge proizvode uništavaju tako da je i na francuskom tlu seljaku teško.  Kilogram francuskih sireva koštao je 3.900 dinara. Gosti iz italijanske Parme posetiocima Sajma nudili su da probaju čuveni parmski pršut i sir parmezan, a Langirano je poznato mesto u kojem se proizvode. Đani Kasano iz Turističke organizacije  Parma kaže da su ukusi italijanskih i zlatiborskih proizvoda potpuno drugačiji. Naši više posoljeni  i kako navodi Italijani nemaju dimljene mesne proizvode.

Prsutijada 6-Vaši su više posoljeni, mi dodajemo 5 odsto soli za but. Ne mogu baš da napravim poređenje, ali bitno je da sarađujemo. Želim da Zlatibor u septembru po drugi put dođe na naš sajam, jer moramo se umrežavati – kaže Kasano. „Zlatiborac“ je pored svojih osnovnih proizvoda posetiocima Sajma priredio nesvakidašnji gastronomski užitak  – kuvanje kačamaka  na starinski način. Ovaj kačamak je nekada bio deo planinske trpeze sa kukuruznim brašnom, sirom, kajmakom i suvomesnatim proizvodima, najviše slaninom, a danas je vrhunski gastronomski specijalitet.

Prsutijada 8Sajam uvek ima i prodajni karakter. Goveđa pršuta je bila 2000 dinara, svinjska 1400, stelja 1300, slanina 800, kobasica 800 i čvarci 800-900 dinara po kilogramu. U duhu izvornog narodnog stvaralaštva na „Pršutijadi“ su nastupili i muška pevačka grupa „Zlatibor“  iz Rožanstva i trubački orkestar    Igora Mitrića iz Sirogojna. I ove godine organizovana je nagradna igra za posetioce čiji su pobednici izvučeni poslednjeg dana sajma.

Ostavite odgovor