Pocetna BORN IN THE UE Užičanka Tijana Andrić, doktor opšte medicine u Beču o „životu na dva...

Užičanka Tijana Andrić, doktor opšte medicine u Beču o „životu na dva fronta“

1817
0
Podelite

Ima nečega u onome što stalno govore da je u Srbiji najbolji provod, najbolje društvo, najlepše žene…

Posle 12 godina koliko je tamo, za Užičanku Tijanu Andrić, Beč je postao drugi dom. Sada je doktor opšte medicine u najvećoj gradskoj bolnici u Beču, gde radi na specijalizaciji iz kardiologije. NJena prednost je, kaže, što je krug prijatelja iz Srbije, proširila dragim ljudima u Austriji, pa u Tijaninom slučaju, život „na dva fronta“ ima samo pozitivno značenje.

Odluka da se školovanje već posle srednje škole nastavi u inostranstvu, zvuči kao priličan životni preokret?

Čim uđem sa magistrale, skrenem automobilom ka ulasku u grad, osećam se kao da sam poslednji put ovde bila juče. Valjda je to nešto što ostaje ukorenjeno u čoveku
Čim uđem sa magistrale, skrenem automobilom ka ulasku u grad, osećam se kao da sam poslednji put ovde bila juče. Valjda je to nešto što ostaje ukorenjeno u čoveku

Ovde sam odrasla, završila gimnaziju. Dok su svi planirali šta će i gde da studiraju, u mojoj porodici se rodila ideja da idem u Beč. Zapravo, moj brat je tamo otišao dve godine pre mene, pa se to činilo i kao logičan korak. Bilo mi je lakše što sam sa svojim društvom, svojim vršnjacima, mogla da prođem kroz čitav proces spremanja prijemnog, jer sam svakako morala i u Beogradu da budem primljena na fakultet koji me je zanimao, odnosno na medicinu. To je bio preduslov – da položim ispit i u matičnoj zemlji budem primljena na fakultet. Tek onda je usledio proces prijema u Beču. Bilo je odlično što sam mogla sa svojim drugarima da se spremam, ali kada se ta faza završila i kada su se svi upisali u Beogradu, priznajem da je malo počela da me hvata panika.

Da li su i u Beču studentski dani takvi da se mogu pamtiti kao jedan od najlepših perioda u životu?

Jesu. Bio je to najlepši period. Mislim da to nema veze sa lokacijom, već da je u psihologiji čoveka i do stadijuma razvoja dece koja postaju odrasli. Osim toga, među srpskim studentima ima i nešto drugačije. Meni je uvek najbolji provod bio ovde, a najlepši period vreme kada sam dolazila na raspuste, na odmore, kada sam se viđala sa prijateljima odavde. Kada sa nekim odrastate do 19. godine, onda postanete veoma bliski i podrazumeva se da ostanete u kontaktu. Sa druge strane, stvorila sam svoj krug prijatelja i tamo, pa sam uvek malo „na dva fronta“. To sam uvek gledala kao prednost, a ne kao manu.

Da li je među studentima bilo još Srba?

Jeste, uvek je tu određeni broj srpskih studenata. Inače, austrijski fakulteti generalnoTijana Andric 2 imaju određene kvote – 75 posto studenata moraju da budu Austrijanci, 20 posto je rezervisano za građane Evropske unije, a 5 procenata su studenti iz zemalja van Evropske unije. Tih 5 posto su uglavnom i bili studenti sa prostora bivše Jugoslavije, jer je Beč geopolitički blizu naše bivše države, Turci i poneki student iz afričkih zemalja. Tako sam stekla prijatelje iz Banjaluke, Republike Srpske, ali i iz drugih delova Srbije.

Postoji li neka očigledna prednost studiranja u inostranstvu u odnosu na Srbiju?

Kako nisam ovde studirala, ne mogu direktno da uporedim, ali imam prijatelje i kolege sa kojima sam razgovarala. Na osnovu toga, mogu da kažem da je teoretski deo ovde dobar i da se dosta vodi računa o tome da studenti budu teoretski potkovani, ali im nedostaje praksa. U tom smislu, osećam da sam bolje prošla u inostranstvu, jer je kurikulum podrazumevao da mora da se odradi veliki broj meseci u bolnicama, da se uči direktno na pacijentima. U tom smislu smo tamo dobili nešto više.

Razlika je velika, a pre svega je uslovljena novcem. Država je bogatija i mnogo više se ulaže u zdravstveni sistem. Svako je obavezan da uplaćuje zdravstveno osiguranje, u zavisnosti od mogućnosti i od društvenog statusa, ali zato čak i oni koji najmanje uplaćuju svejedno dobiju kompletnu negu kada im je potrebna.Od onih koji imaju veće mogućnosti je više i naplaćeno zdravstveno osiguranje
Razlika je velika, a pre svega je uslovljena novcem. Država je bogatija i mnogo više se ulaže u zdravstveni sistem. Svako je obavezan da uplaćuje zdravstveno osiguranje, u zavisnosti od mogućnosti i od društvenog statusa, ali zato čak i oni koji najmanje uplaćuju svejedno dobiju kompletnu negu kada im je potrebna.Od onih koji imaju veće mogućnosti je više i naplaćeno zdravstveno osiguranje

Šta je bio naredni korak, nakon fakulteta?

Sada radim u najvećoj gradskoj bolnici, koja nije Univerzitet, već pripada gradu Beču. Na kardiologiji sam, gde radim specijalizaciju iz te oblasti. Mojoj generaciji, kardiologija je bila relativno atraktivna, pa smo tražili način da uđemo u to. Ja sam krenula tako što sam preko jednog profesora ušla u njegov naučni tim. Primao je nove saradnike koji su zainteresovani da se bave naukom. Kod njega sam počela da radim doktorat i bavila se kliničkim studijama, gde smo radili sa pacijentima u studijskoj ambulanti. U tom naučnom timu sam biila oko dve i po godine, nakon čega sam nagrađena specijalizacijom. U mom sistemu je tako funkcionisalo, a svaka priča je drugačija. Sada sam zakoračila u drugu polovinu specijalizacije.

Kolika je razlika između našeg i austrijskog zdravstvenog sistema?

Tijana Andric 8Razlika je velika, a pre svega je uslovljena novcem. Država je bogatija i mnogo više se ulaže u zdravstveni sistem. U Austriji je dosta razvijen socijalni sistem. Svako je obavezan da uplaćuje zdravstveno osiguranje, u zavisnosti od mogućnosti i od društvenog statusa, ali zato čak i oni koji najmanje uplaćuju svejedno dobiju kompletnu negu kada im je potrebna. To se odnosi i na bolnice i na primarni sektor, kod prvog izabranog lekara. Svako kome se desi da mu zatreba neka retka, skupa terapija ili operacija, može je dobiti na osnovu zdravstvenog osiguranja, odnosno – fonda u koji je uplaćivao, bez obzira na to koliko je uplaćivao. Od onih koji imaju veće mogućnosti je više i naplaćeno zdravstveno osiguranje. Naravno, ima i tamo mana… To su pretrpanost bolnica, čekanje u bolničkim ambulantama. Trude se da se dosta toga premesti u primarni sektor. Ako se uporedi sa našim zdravstvenim sistemom, pre svega zbog novca je dosta bolje.
Za mene lično je dobra stvar što se, naročito kada se radi u bolnici, viđaju različiti slučajevi i na taj način se uči, usavršava. To je bolje za nekog ko je u mom stadijumu obrazovanja, jer su to slučajevi koji se po ordinacijama ne sreću.

Posle dvanaest godina, gde se više osećaš kao kod kuće… ovde ili tamo?

Tamo. Možda nije lepo reći, ali tako se osećam. U suštini, ja sam svoj odrasli život proživela tamo. Ovde dolazim u redovnim razmacima, jer me uhvati kriza ako ne dođem. Apsolutno mi nedostaje kuća, meni ovde i dalje žive roditelji. U Beču sam se etablirala, tamo mi je kuća, ali volim da dođem u Užice i u Beograd, gde sada živi veliki broj mojih prijatelja iz Užica, koji su posle studija ostali tamo.

Uvek slušamo priče da se u zapadnoevropskim zemljama se više radi, a manje uživa. Ja bih dopunila da to nije količinski manje uživanje, već je uživanje drugačije vrste. Mnogo više vole da odu u prirodu, da budu tamo sa porodicom. Konkretno u Beču se mnogo pažnje pridaje, muzici, pozorištu, operi...
Uvek slušamo priče da se u zapadnoevropskim zemljama se više radi, a manje uživa. Ja bih dopunila da to nije količinski manje uživanje, već je uživanje drugačije vrste. Mnogo više vole da odu u prirodu, da budu tamo sa porodicom. Konkretno u Beču se mnogo pažnje pridaje, muzici, pozorištu, operi…

Kolike su razlike u smislu svakodnevne organizacije života, tempa, mentaliteta…?

Ima razlike. Uvek slušamo priče da se u zapadnoevropskim zemljama više radi, a manje uživa. Ja bih dopunila da to nije količinski manje uživanje, već je uživanje drugačije vrste. Mnogo više vole da odu u prirodu, da budu tamo sa porodicom. Konkretno u Beču se mnogo pažnje pridaje muzici, pozorištu, operi… Naravno, Beč je veliki, dvomilionski grad, pa u skladu sa tim ima i bogat noćni život i sve ostalo. Ipak, ima nečega u onome što svi stalno govore da je u Srbiji najbolji provod, najbolje društvo, najlepše žene… Možda to nije 100 posto tačno, ali bih se delimično složila sa tim.

Osećaš li, primećuješ li da se nešto promenilo, kada dođeš u Užice?

Objektivno, neke stvari se jesu promenile, poput nekih ulica, novoizgrađenih objekata… Tijana Andric 7Ipak, po osećaju, po tome kako je meni kada priđem gradu – kao da nikada nisam ni otišla. Čim uđem sa magistrale, skrenem automobilom ka ulasku u grad, osećam se kao da sam poslednji put ovde bila juče. Valjda je to nešto što ostaje ukorenjeno u čoveku. Ovde provedem maksimalno nedelju dana po dolasku. Tada uživam sa porodicom, viđam se sa prijateljima. To je prednost kada živiš negde van – dođeš i imaš samo dobru stranu života ovde, iskusiš samo ono što je pozitivno.

Planiraš li da se vratiš uskoro?

Trenutno nemam nameru da se vraćam. Tamo sam se stabilizovala. Najkomplikovanije su bile prve godine. Kasnije, kada čovek nađe posao i počne da planira zasnivanje porodice u doglednom periodu, više nema neke priče o povratku. Mnogi koji žive u inostranstvu, pominju povratak u kasnijim, zrelijim godinama, a ja u ovom momentu ne mogu da kažem kako ću tada razmišljati. Trenutno mi ovakav aranžman odgovara. Imam porodicu koja je dovoljno fit da dođe kod mene u posetu. Kada budu u ozbiljnijim godinama, verovatno ću češće dolaziti, zbog njih. Beč, objektivno nije daleko za onoga koga ne mrzi da tamo ode, makar u posetu.

Ostavite odgovor