Pocetna Ekonomija Proizvodnja, zarade, ekologija, alternativna goriva

Proizvodnja, zarade, ekologija, alternativna goriva

768
0
Podelite

O ostvarenoj proizvodnji koja je ove godine u TITAN Cementari Kosjerić oko 600 hiljada tona cementa što je više nego lane, o finansijskom rezultatu, zaradama zaposlenih, odnosu sa lokalnom zajednicom, ekologiji i mogućnostima korišćenja alternativnih goriva, ali i o planovima za budućnost, za „Vesti“ govori generalni direktor Miroslav Gligorijević

Kakva je bila protekla godina za TITAN Cementaru Kosjerić?

-Ova godina je bila zaista puna izazova za nas – na početku godine smo imali relativno dug zastoj peći kako bismo završili kapitalni remont, što je donekle skratilo vreme raspoloživo za rad i poremetilo naše planove proizvodnje. Kasnije tokom godine smo imali i problema sa poplavom u julu, ali smo ipak uspeli da odgovorimo zahtevima tržišta i da proizvedemo i kupcima isporučimo skoro 600 hiljada tona cementa. Na ruku nam je išao rast tržišta u Beogradu, kao i ubrzana dinamika radova na aktivnim sekcijama autoputa Bar-Boljare. Ipak, kako smo u 2018. bili izloženi ogromnom rastu cena energije, finansijski rezultati će ostati na nivou prethodne godine, bez obzira na ostvareni rast fizičkog obima poslovanja. Raduje nas što nam efikasnost u poslovanju omogućuje da neprestano poboljšavamo položaj naših zaposlenih, kroz unapređenje uslova rada ali i zarade, koje su daleko iznad proseka okruženja, zatim što smo u mogućnosti da pomažemo zdrave inicijative u lokalnoj zajednici i što i dalje možemo da ulažemo u projekte zaštite životne sredine. U isto vreme, plaši nas to što je u okviru Srbije, Beograd jedini region u kome se beleži značajan rast potrošnje cementa, uz mali porast potrošnje u Vojvodini (prvenstveno u Novom Sadu). Najveći rizik za naše poslovanje predstavlja to što smo zbog opstrukcije lokalnih vlasti onemogućeni da dalje smanjujemo troškove proizvodnje i držimo korak sa konkurencijom.

Miroslav Gligorijevic 3Koliko zaposlenih ima Cementara u Kosjeriću danas i koliko je radnih mesta ugašeno posle privatizacije 2002. godine?

-Cementara danas ima oko 200 zaposlenih. , pre privatizacije ih je bilo preko 600. Međutim, kada poredimo ove brojke treba da imamo u vidu nekoliko činjenica koje na prvi pogled nisu vidljive. Broj zaposlenih pre privatizacije  obuhvatao je i skoro 100 zaposlenih u takozvanim ’dodatnim aktivnostima’ (ugostiteljstvo, turizam, trgovina), koji iskreno rečeno nikada nisu ni trebali biti u okviru Cementare. Imovina vezana za ove delatnosti je bez naknade preneta Opštini, a pitanje zaposlenih je rešeno u okviru socijalnog programa koji je finansirala Cementara. Jedan broj pomenutih zaposlenih i danas radi u tim objektima, sa novim vlasnicima. Takođe, oko 70 zaposlenih je radilo u našem sektoru transporta, koji je ugašen i taj deo aktivnosti je prepušten ugovaračima, koji su najvećim delom opet iz lokalne zajednice. Osim toga, modernizacijom pogona, a u te svrhe je uloženo oko 64 miliona evra, unapređeni su procesi ali je pri tome neizbežno došlo do ukidanja određenih radnih mesta – tipičan primer je pogon pakovanja i utovara pakovanog cementa gde je nekada radilo oko 70 zaposlenih, na veoma teškim poslovima, dok danas radi svega 11 zaposlenih, na poslovima koji su neuporedivo lakši i bezbedniji za zdravlje zaposlenih.

Bolja Slika našeg značaja za kreiranje radnih mesta dobija se kada na naših 200 direktno zaposlenih dodamo i broj indirektno zaposlenih – na osnovu ukupnog godišnjeg broja sati rada koji su ostvarili naši ugovarači u 2017. godini, kreirano je preko 200 dodatnih radnih mesta sa punim godišnjim fondom sati, što ukupan broj radnih mesta vezanih za Cementaru podiže na preko 400. Međutim, broj radnih mesta nije sam po sebi dovoljan podatak, moramo pogledati i njihov kvalitet. Svako radno mesto u Cementari podrazumeva bezbedne uslove za rad, mogućnost za učenje i razvoj, kao i zaradu daleko iznad proseka okruženja. Ovo su elementi koji bi trebalo da se podrazumevaju za sva radna mesta u Srbiji, ali u našoj svakodnevnici to nažalost nije slučaj. Dalje, radna mesta u Cementari osiguravaju pune poreske prihode i državi i lokalnom budžetu, kao i prihode po osnovu koncesionih naknada i ekoloških taksi. U 2017. godini, lokalni budžetski prihodi po osnovu poreza na zarade od 217 zaposlenih Cementare, iznosili su 24 miliona dinara. Prema javno objavljenim finansijskim izveštajima za 2017. godinu, sledeća četiri najveća privatna poslodavca u Kosjeriću koji su zapošljavali 286 radnika, po osnovu poreza na zarade, uplatili su lokalnom budžetu svega 9,4 miliona dinara, dakle, po radniku tri puta manje. O svemu ovome treba da razmišljaju i lokalni vlastodršci kada kažu ’koga briga za Cementaru, to je svega 200 zaposlenih’, ali i predstavnici Vlade kada obilaze mala i srednja preduzeća – lepo je davati podršku lokalnim firmama u razvoju, ali ta podrška ne treba da bude gledanje kroz prste po pitanju poreza. Podaci o porezima se jasno vide u izveštajima, samo neko treba da ih pogleda i da prilikom posete upita vlasnika ’možete li ipak da malo više novca isplatite preko računa, a manje na crno’.

titan-cementaraPomenuli ste ekološke takse. Primenjujući načelo ’zagađivač plaća’, zar nije logično da Cementara plaća i veće ekološke takse?

-U potpunosti podržavamo sve propisane instrumente kojima se obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i svesni smo svojih obaveza i odgovornosti u ovoj oblasti, međutim načelo ’zagađivač plaća’ se kod nas koristi da se zdravoj i profitabilnoj industriji nametne harač, tobože za unapređenje životne sredine. Zagađivači najpre treba da preduzmu mere ka smanjenju svog uticaja na životnu sredinu, a zatim da budu oporezovani prema stvarnom uticaju koji imaju na stanje životne sredine. Državne takse za zagađenje se tako i obračunavaju – mi plaćamo propisane takse za svaki kilogram neželjenih materija koji ispuštamo u okolinu. Stalnim ulaganjem u zaštitu životne sredine – od 2002. smo uložili preko 16 miliona evra – mi smanjujemo naš uticaj i time smanjujemo i državne ekološke takse. Naše emisije prašine su oko 25 puta manje od zakonom dozvoljenih granica, što znači da ćemo mi tek negde 2043. godine (za 25 godina) godina izvršiti uticaj na životnu sredinu u obimu koji nam je zakon dozvolio samo za ovu godinu. Paradoks je da pored ove državne takse, od koje se 40 posto prihoda vraća Opštini, mi dodatno plaćamo lokalnu ekološku taksu, što znači da smo po istom osnovu oporezovani dva puta. Dodatna nelogičnost je da se lokalna ekološka taksa zaračunava kao procenat od prihoda, tako da nema nikakve veze sa našim stvarnim uticajem na životnu sredinu – koliko god novca da ulažemo i koliko god da smanjujemo naš uticaj na životnu sredinu, naša lokalna ekološka taksa će zavisiti isključivo od naših prihoda. Kako bismo čitaocima približili situaciju o kojoj govorimo, dobro je napomenuti da iznos pomenute lokalne ekološke takse, koju je Cementara isplatila opštini Kosjerić, od 2002. godine do danas, prevazilazi 3 miliona evra. Na sve to, ni mi kao platilac, ni naši zaposleni, kao uostalom ni građani Kosjerića, nemamo nikakvu informaciju o tome kako se ova sredstva troše, odnosno kakvo su nam to ’unapređenje životne sredine’ osigurale lokalne vlasti prikupljanjem ove takse.

Bez obzira što tvrdite da ste značajno smanjili uticaj na životnu sredinu, krajem 2017. i početkom 2018. godine Cementara i Kosjerić su bili česta tema u medijima i socijalnim mrežama, baš po osnovu lošeg stanja životne sredine i zagađenja vazduha. Kako komentarišete te događaje?

-Od oktobra 2017. TITAN Cementara Kosjerić se našla na udaru veoma agresivne kampanje koja je imala za cilj da kod naših sugrađana izazove strah i osećaj ugroženosti od strane Cementare. Igrajući na kartu straha od uticaja na zdravlje, ta kampanja je u prvom momentu i bila uspešna, bez obzira što se zasnivala ili na jednostranom i netačnom predstavljanju podataka ili na potpunom nedostatku validnih podataka koji bi potkrepili optužbe koje su iznošene. Pošto je to bila kampanja koja se nije zasnivala na argumentima, već je pobeđivao glasniji i bezobzirniji, u toj fazi objektivni podaci i stvarna slika nisu mogli naći put do naših sugrađana. Na svu sreću, Agencija za zaštitu životne sredine je krajem 2017. godine postavila mobilnu stanicu za kontrolu kvaliteta vazduha u Kosjeriću. Kako su pokazatelji kvaliteta vazduha bili veoma loši, odijum javnosti je rastao, sve dok građani nisu uvideli da je kvalitet vazduha ostao loš i po zaustavljanju naših postrojenja zbog remonta. Mi smo zaustavili peć 6. januara 2018. godine i peć nije radila sve do 18. februara (42 dana), a u tom periodu kvalitet vazduha u Kosjeriću je bio van propisanih granica tokom 29 dana. Ovi rezultati su potkrepili naše tvrdnje da rad Cementare nema značajan uticaj na kvalitet vazduha u Kosjeriću, već da su neefikasan sistem grejanja – veliki broj individualnih ložišta i malih kotlarnica – uz hladnu klimu i nepovoljan reljef glavni izvori problema sa kvalitetom vazduha, kao što je to uostalom slučaj i u većini sličnih mesta u Srbiji. Mi nismo ove tvrdnje iznosili napamet, to su zaključci na osnovu merenja koja je Agencija za zaštitu životne sredine sprovodila od 2010. do 2013. godine. U svakoj od ove četiri godine primećuje se isti trend – kvalitet vazduha u Kosjeriću je kritičan tokom grejne sezone (tokom perioda kad Cementara uglavnom ne radi), a odličan tokom letnjih meseci, kada mi uglavnom radimo punim kapacitetom. LJudi okupljeni oko kampanje protiv Cementare nisu bili spremni da uvaže ove argumente, nažalost sličan stav je zauzelo i aktuelno opštinsko rukovodstvo i pritisci na nas su postajali sve jači i jači. Sa pritisaka na Cementaru prešlo se i na pretnje našim zaposlenima. Na uznemiravanje javnosti kroz iznošenje netačnih i neproverenih činjenica nije reagovao niko od ljudi čiji je posao da to rade. Rekao bih da su merenja koje obavlja Agencija za zaštitu životne sredine došla u pravi čas i najpre pokazala da zagađenje vazduha u Kosjeriću postoji i kada Cementara ne radi (ove godine je to bio januar i prvi deo februara), da se zagađenje smanjuje kako grejna sezona odmiče i na kraju da su sa konačnim završetkom grejne sezone nestali problemi kvaliteta vazduha – od polovine aprila su parametri kvaliteta najpre vratili u propisane granice, a od maja do kraja septembra je vazduh u Kosjeriću bio odličnog kvaliteta i znatno bolji nego na drugim mernim mestima, bez obzira što je Cementara radila punim kapacitetom. Nažalost, sa početkom nove grejne sezone vratili su se i problemi kvaliteta vazduha i ovih dana vazduh u Kosjeriću je najčešće u klasi ’zagađen’ i ’jako zagađen’. Kvalitet vazduha možemo meriti godinama i decenijama, ali ako u međuvremenu ne preduzmemo odgovarajuće mere, nažalost ta merenja će biti jednako loša iz godine u godinu. Kao što sam već rekao, taksa ’za unapređenje životne sredine’ do sada nije pomogla rešavanju ovog problema.

TITAN Cementara KosjericMerenja koja vrši Agencija za zaštitu životne sredine su jasno i nedvosmisleno pokazala da Cementara nije izvor naših problema sa kvalitetom vazduha i čak su takođe, jasno pokazala šta zaista jeste problem. Međutim, osim zagađenja od grejanja, Kosjerić je prethodne zime bio izložen i jednoj drugoj vrsti zagađenja, možda i opasnijoj – bili smo izloženi naletu neznanja, manipulacije i izazivanja straha radi sitnih interesa i lične promocije, bili smo izloženi pritiscima na svakoga ko se ne slaže sa ovakvom manipulacijom i na kraju pozivom na linč naših zaposlenih, a da za sve to vreme odgovorni kojima je dužnost da ovakve pojave spreče ne samo da nisu reagovali, nego su i podržavali stvari protiv kojih su obavezni da se bore. Postoji izreka koja kaže da čovek koji ima samo čekić neće umeti ništa drugo uradi osim da ide okolo i u svemu vidi ekser odnosno priliku da udari tim čekićem. Izgleda da su u ovom slučaju čekići dospeli u pogrešne ruke.

Zašto izbegavate da pomenete alternativna goriva? Dozvola za korišćenje alternativnih goriva koju je Ministarstvo građevinarstva izdalo TITAN Cementari u oktobru prošle godine, izazvala je burne reakcije u Kosjeriću i na kraju dovela do protesta u novembru 2017. godine?

-Korišćenje alternativnih goriva uvek otvara mnoga pitanja građana koji žive u okolini i ozbiljan, argumentovan i stručan dijalog o svim aspektima vezanim za upotrebu ove vrste goriva je uvek neophodan pre početka njegovog korišćenja. Umesto argumentovanog dijaloga, u Kosjeriću smo krajem prošle godine imali kampanju koju sam već pomenuo. Sada, godinu dana kasnije, kada su merenja ponovo pokazala da nijedna optužba protiv nas nije opstala, mi planiramo da započnemo aktivniji i otvoreniji dijalog sa sugrađanima u vezi svih aspekata budućeg korišćenja alternativnih goriva u Cementari, kako bismo dokazali sugrađanima da korišćenje ove vrste goriva neće predstavljati rizik za zajednicu, niti će ugroziti odlične rezultate u zaštiti životne sredine koje sada postižemo. Sa druge strane ovo unapređenje će omogućiti dugoročnu održivost proizvodnje cementa u Kosjeriću i sigurnost radnih mesta, koja sam već pomenuo. Cementara je u sličnoj situaciji – pod pritiskom lokalnih vlasti i satelitskih „ekoloških“ organizacija – bila i 2005. godine, kada smo prelazili na korišćenje petrol-koksa kao energenta. Kao što smo tada pokazali da naši koraci ka racionalizaciji proizvodnje ne dovode do zagađenja i ugrožavanja okruženja, kao što smo ove godine nezavisnim merenjima pokazali da optužbe protiv nas ne stoje, tako ćemo i pokazati da je bezbedno korišćenje alternativnih goriva moguće i u Cementari, na isti način i pod istim uslovima kao i u stotinama sličnih fabrika širom Evrope.

Na osnovu čega tvrdite da korišćenje alternativnih goriva u Cementari u Kosjeriću neće ugroziti okruženje?

Alternativna goriva u cementnoj industriji se uspešno koriste već dugi niz godina – čime su u praksi potvrđene mnogobrojne stručne analize koje su se bavile ovom temom. Ukratko, uslovi koji vladaju u cementnim pećima – pre svega temperatura plamena od 2.000 °C i dugo vreme zadržavanja produkata sagorevanja na ovim visokim temperaturama – garantuju potpunu razgradnju organskih materija, čak i pre nego što ti produkti sagorevanja dođu do filtera. To je i razlog zbog kog se alternativna goriva u razvijenim i ekološki osvešćenim društvima koriste već decenijama, bez štetnih posledica po okruženje. Naime, najviši procenti korišćenja alternativnih goriva u cementnoj industriji ostvaruju se u najrazvijenijim i ekološki najnaprednijim zemljama – na primer oko 45% u Švedskoj, preko 50% u Švajcarskoj, dok se u nemačkoj cementnoj industriji ovaj procenat kreće oko 65%, a u Holandiji čak 85%. Možemo danima pričati o procesima koji se odvijaju u cementnim pećima, ali mislim da bi u razgovoru mogli da krenemo i od jednostavnijih argumenata – ova vrsta goriva se masovno koristi u većini evropskih država, postrojenja koja ih koriste imaju iste tehnologije i iste nivoe zaštite kao i naše postrojenje u Kosjeriću. Prema tome, ne postoji nijedan razlog zbog kog bi neko unapred osuđivao ili zabranjivao korišćenje ove vrste goriva. Zašto bi ovakva cementara na primer u Austriji mogla bezbedno da radi sa 100% alternativnih goriva, a da se u Kosjeriću naša namera korišćenja alternativnih goriva suočava sa opstrukcijom i to od strane ljudi čiji je posao da brinu o unapređenju uslova poslovanja i razvoju lokalne zajednice?

Titan cementara 1Koji su planovi za budućnost?

-Naši planovi za budućnost su zasnovani na zaista dobroj osnovi koju imamo – na sadašnjem nivou proizvodnje. Cementara ima zalihe sirovinskih materijala za narednih 100 godina. Iskustva i znanja koja imamo, garantuju da ćemo moći da odgovorimo zahtevima tržišta i očekivanjima okruženja. Međutim, da bismo mogli da valorizujemo potencijale koji postoje, neophodan nam je pristup održivim izvorima energije, a to znači korišćenje alternativnih goriva. Pravovremeni prelazak na novu vrstu goriva omogućio bi nam da planiramo dugoročno, očekujući rast investicija u okruženju i rast tražnje za našim proizvodima, samim tim i unapređenje poslovanja i mogućnosti podrške lokalnoj zajednici. U suprotnom, čeka nas sudbina firmi koje su u nekim periodima bile veoma jake, ali su se srušile kako kule od karata jer nisu na vreme uočile promene koje dolaze i još važnije nisu im se prilagodile. Imali smo prilike da u okruženju često budemo svedoci ovakvog neželjenog razvoja događaja, mi se nadamo da ćemo dobiti šansu da takav scenario izbegnemo.

-Raduje nas što nam efikasnost u poslovanju omogućuje da neprestano poboljšavamo položaj naših zaposlenih, kroz unapređenje uslova rada ali i zarade, koje su daleko iznad proseka okruženja, zatim što smo u mogućnosti da pomažemo zdrave inicijative u lokalnoj zajednici i što i dalje možemo da ulažemo u projekte zaštite životne sredine. U isto vreme, plaši nas to što je u okviru Srbije, Beograd jedini region u kome se beleži značajan rast potrošnje cementa, uz mali porast potrošnje u Vojvodini (prvenstveno u Novom Sadu). Najveći rizik za naše poslovanje predstavlja to što smo zbog opstrukcije lokalnih vlasti onemogućeni da dalje smanjujemo troškove proizvodnje i držimo korak sa konkurencijom.

-Cementara ima zalihe sirovinskih materijala za narednih 100 godina. Iskustva i znanja koja imamo, garantuju da ćemo moći da odgovorimo zahtevima tržišta i očekivanjima okruženja. Međutim, da bismo mogli da valorizujemo potencijale koji postoje, neophodan nam je pristup održivim izvorima energije, a to znači korišćenje alternativnih goriva.

Ostavite odgovor