Pocetna Društvo Znala je da će uspeti

Znala je da će uspeti

160
0
Podelite

Kada je Stojanka Dimitrijević Coka otvorila svoju frizersku radnju „Mimi“ pre 29 godina njen cilj bio je jasan, da postane dobar frizer. Za kratko vreme taj cilj je ostvarila i zadovoljna je zbog toga. Okosnica vizije razvoja svoje radnje je dalje istraživanje i usavršavanje u oblikovanju i negovanju kose

Pre 29 godina kada je sticajem okolnosti od dobrih prijatelja iz Holandije dobila najveći deo sredstva koja su potrebna za rad u frizernici, Stojanka Dimitrijević Coka samouvereno je zakoračila u privatni posao rešena da ostvari svoj talenat i san koji je sanjala još od detinjstva. Otvara frizerski salon „Mimi“ i kako kaže: „Od tada kreće moja borba, učenje i rad uz decu“.

– Nešto magično u kosi oduvek me je privlačilo. U  mojoj Novoj Varoši, igrala sam u KUD-u, drugaricama i sebi pravila frizure i uživala u tome. Dok sam učila Pravno birotehničku školu, zanimanje referent za rad i radne odnose, frizirala sam drugarice i profesorke. Kada sam završila školu, posao nisam našla. Prekvalifikovala sam se za trgovca i posao opet nisam mogla naći. A moj otac nije želeo da me odvoji od kuće i pošalje u Beograd da učim frizerski zanat o kojem sam sanjala, jer tada to zanimanje nije bilo na ceni.  Jedino sam se tokom tog perioda  mogla zadovoljiti što sam svaki slobodan trenutak provodila kod jedne dobre frizerke, gledala kako radi, učila, upijala svaki njen pokret jer sam u dubini duše znala da ću kad tad biti frizer,- seća se Stojanka.

Kada je poklonjenu opremu smestila u deo kuće u Ratarskoj ulici gde je živela sa suprugom Mićom, sinom Miroslavom i kćerkom Mirjanom,  kod nje nije bilo dileme – jedini cilj je bio da bude dobar frizer, da svaka mušterija poželi da dođe u njen salon.

-Taj svoj cilj sam ostvarila i zadovoljna sam. Znala sam da ću uspeti. Nisam imala strah od rada, ali je postojao strah da li ću zadovoljiti klijentelu u gradu koja je navikla na kvalitet, jer kada sam počinjala svoje pozicije je izgradilo dosta dobrih frizera koji su za mene bili vukovi u svom poslu. Bilo mi je jasno da se za svoje mesto mogu izboriti samo kvalitetom koji mogu dostići jedino učenjem i znanjem,- kaže Stojanka koja je odmah veoma aktivno počela da razvija svoj talenat. Značajan deo zarade ulaže u sopstveno obrazovanje. Želela je što više da nauči. Usledile su brojne obuke kod najpoznatijih srpskih frizera, seminari i takmičenja na kojima postiže zapažene plasmane, na pojedinim i pobeđuje. Uvek se takmičila i u muškom i ženskom šišanju, a zapravo, to i jeste suština frizerskog zanata.

Coka 1-Frizer ne može da se izgradi za manje od pet godina i ja sam  tek posle petogodišnjeg učenja i rada mogla da kažem da dobro šišam, da mogu da uradim svaku frizuru koju mušterija poželi,- kaže Coka i ističe:

-Najviše volim i uživam u šišanju. Ako ne znate mušteriji da date frizuru koja njoj odgovara vi niste uspeli. Volim i da nijansiram, farbam, ali  najviše uživam kada osoba iz salona izađe promenjena, a ta promena se postiže, samo ako nekoga dobro ošišam. Nekad i dobro šišanje šiški može da promeni nečiju fizionomiju,- kaže Coka.

Tokom prvih pet godina broj mušterija frizerskog salona raste i Stojanka se useljava u prostor u Ulici Kneza Lazara gde je i sada i koji je u njenom vlasništvu. Frizerski salon „Mimi“ svakog dana je pun što govori o poverenju mušterija u Cokin majstorluk, umešnost, veštinu, odgovornost, poslovnost, iskrenost. Odlučnim, laganim, sigurnim, elegantnim pokretima balerine, Coka oblikuje kosu različitih  kvaliteta i dužina i mladima i starima, umetnicima i radnicima, lekarima i inženjerima, sportistima i umetnicima, trgovcima i poljoprivrednicima, direktorima i preduzetnicima, političarima ne samo Užičanima već i strancima.

-Dovoljno mi je da stanem iza mušterije, da je gledam nekoliko trenutaka u ogledalu i tačno znam na osnovu oblika lica i kvaliteta kose kako da je ošišam da joj frizura bude svaki dan uredna, moderna, da istaknem lepotu lica, a sakrijem eventulane nedostatke. Ponekad volim da znam čime se mušterija i bavi da bih znala koliko je potrebno da bude poslovna ili ležerna. Naravno, sve radim u dogovoru sa mušterijom,- kaže Coka.

Stojanka Dimitrijević Coka i dalje uči, prati dešavanja u svojoj oblasti, istražuje.

-O konkurenciji ne razmišljam, ne bavim se njome pa me i ne opterećuje. U mom salonu se bavimo samo kosom, frizurama. Ne bavimo se kozmetikom, manikirom i slično, jer afiniteta za to nemam. Nisam zato da u okviru salona mešam zanate, neka kozmetičari rade svoj, a mi frizeri ćemo naš posao,- kaže Stojanka i ističe da u salonu „Mimi“ tačno znaju šta mogu, a ono što ne mogu to i ne rade.

Po rečima Stojanke Dimitrijević, danas na tržištu nema poslovne etike, mnogi se nelegalno bave frizerskim zanatom pa je nelojalna konkurencija veoma prisutna.

– Oni nemaju ni penziono, ni socijalno osiguranje, sutra se razboliš i niko te ne vidi. Svoj salon nijednom nisam zatvorila ni u najtežim vremenima kao što je bio period inflacije, prema zaposlenima i državi na vreme izmirujem svoje obaveze. U vreme bombardovanja dva dana u sedmici boravila sam na terenu i besplatno šišala vojsku. Bilo je manjak frizera koje je vojska mogla da mobiliše, tako da im je moja pomoć dobro došla, jer sam se dobrovoljno javila da to radim. To je bilo nezaboravno iskustvo za mene,- priča Coka.

Svetla je budućnost frizerskog salona „Mimi“. U njemu su sada, osim Stojanke, zaposlene još dve mlade radnice, Ivana i Milica koja je na trudničkom. Stojankina desna ruka je, svakako, kćerka Mirjana koja ima troje dece i trenutno je uz malog Aleksu koji tek što je napunio godinu. NJen najstariji sin Andrija je četvrti, a kćerka Anja prvi razred. Mirjana je osim kod majke, zanat učila kod poznatih srpskih frizera, jedno vreme vodila je svoj salon u Novom Sadu i ona će nastaviti ono što je Coka godinama gradila i izgradila. Sina Miroslava poslovne ambicije odvele su u Beograd u Air Serbia.

-Volela bih da u ovaj salon i u budućnosti ulaze oni koji žele dobro šišanje, koji žele promene na kosi i da kao i do sada nema nezadovoljnih. Ako bude mogućnosti proširila bih salon tako što bih obučila nekoliko mlađih frizera  koji bi se bavili samo kosom, negom i šišanjem,- kaže Coka.

-Mnogo mi je značio rad na predstavi  „Kako zasmejati gospodara“ u užičkom Narodnom pozorištu. Imala sam čast da upoznam reditelja Kokana Mladenovića. Bio je veoma zadovoljan mojim radom, jer su frizure bile ono što je zaista hteo u predstavi. Za mene je to bilo lepo i značajno iskustvo, naročito u brzini rada, jer je važno da svaki glumac ima određenu frizuru koju morate ponekad da uradite za nekoliko minuta. Naučila sam i neke nove stvari. Tada sam shvatila da je i moj zanat jedna vrsta umetnosti,- kaže Stojanka.

Ostavite odgovor