Pocetna Bajina Bašta Dama među četinarima – Pančićeva omorika

Dama među četinarima – Pančićeva omorika

2452
0
Podelite
Pančićeva omorika, foto: Miodrag Petrović

Velika raznovrsnost živog sveta, geološka raznolikost, jedan od najvrednijih i najproduktivnijih ekosistema u Evropi, mesto gde je otkrivena Pančićeva omorika, a najveći deo populacije ove biljke živi na Tari, odlike su Nacionalnog parka Tara.

Pančićeva omorika je endemit područja Podrinja, zapadne Srbije i istočne Bosne. Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. To je tanko, vitko, do 50 metara visoko četinarsko drvo.

Foto: Marijana Josipović
Foto: Marijana Josipović

Nacionalni park Tara se nalazi na području opštine Bajina Bašta, obuhvata dve planine, Taru i Zvijezdu. Direktor ovog parka prirode Dragić Karaklić kaže da je jedan od najznačajnijih razloga proglašenja nacionalnim parkom šumovitost koja čini 80 odsto teritorije, koju dobrim delom čine kvalitetne jele, smrče, bukve i naravno, Pančićeva omorika, kao glavni simbol, ne samo Tare već i naše zemlje, a zovu je „dama među četinarima“. „Nigde u Evropi nije zabeležena veća raznolikost ekosistema kao što je na Tari koji se prostire na 25000 hektara“, kaže Karaklić.

sume-suva-stabla„Određen broj biljaka je ugrožen, a jedan od razloga su klimatske promene što je pokazalo sušenje šuma, gde je Pančićeva omorika bila zahvaćena. Mi ne možemo mnogo pomoći, ali možemo da pratimo da li se suši i kako brzo, da bi reagovali na vreme. Pored Pančićeve omorike i druge biljne vrste su ugrožene, a među njima je i derventanski različak. Najnovijim istraživanjem utvrđeno je da na nekim mestima gde je bio, uopšte ga nema, a na nekim mestima je njihov broj smanjen“, kaže Marija Josipović, rukovodilac Službe za programe i projekte zaštite.

Najveći problem predstavlja suša koja je bila 2012. godine, gde su stradala najslabija stabla, što je stvorilo ambijent za razmnožavanje potkornjaka, insekata iz porodice kukaca, veličine od 1 do 8 milimetara. Smatraju se jednim od najveći štetočina za šume.feromonske-klopke„Zbog njegovog velikog razmnožavanja došlo do sušenja velikog broja stabala. U suzbijanju ove štetočine pomogla nam je Norveška ambasada, kupili smo 1200 feromonskih klopki. Prve godine uhvatili smo 33 miliona jedinki, druge 11 miliona, ove godine 7, tako da se nadamo da se broj smanjuje. Inače, sto jedinki osuši jedno drvo, onda se može lako izračunati koliko smo stabala spasili. Tek će se pravi rezultat saznati 2020. godine kada budemo radili novi uređajni period“, rekao je Dragić Karaklić, direktor Nacionalnog parka Tara.

Kada su u pitanju požari, jedan od značajnih dogodio se, takođe 2012. godine u Zaovinama, ali u tom periodu taj deo nije pripadao Nacionalnom parku Tara, koji je njegov sastavni deo od  2015. godine. Na sve načine se pokašava obnavljanje šumskog fonda kroz pošumljavanje.

dan-suma-posumljavanje-2„Mi smo uvek bili raspoloženi da pomognemo oko sadnica kako bi se pošumio deo koji je u privatnom posedu. Prošle godine smo raspisali poziv za raspodelu sadnica, nažalost niko se nije javio. Kada je u piatnju pošumljavanje u državnim šumama, mi smo i ove godine ispoštovali plan“ kaže Karaklić.

„U saradnji sa Japanskom kompanijom „Tošiba“ 2014. uključili smo se u akciju kojom su oni hteli da obeleže 150 godina postojanja, sadnjom 1,5 miliona stabala na celoj planeti. Deo tih stabala posađen je na Tari, prvih 70 Pančićevih omorika posadili su na brani Lažići predstavnici te kompanije. Mi smo se priključili, pa je posađeno 7,5 hiljada stabala koje je „Tošiba“ podržala sa 10 hiljada evra za kupovinu sadnica, kaže Boriša Čolić, rukovodilac Službe za informisanje, prezentacije i popularizacije.

posumljavanjeKlasičan volonterizam je manje više u Srbij nepoznat. Na lokalu se akcije se sprovode mahom za značajne ekološke datume na dnevnom nivou, akcije čišćenja, pošumljavanje.

kmz-ciscenje„Poslednje što smo radili je obeležavanje planinarskih staza, gde je obeleženo 30 staza u dužini 290 km. Onda su se planinari uključili volonterski za markaciju staza. Uglavnom su to planinari, izviđači, škole, neko koje blizak razmišljanjima i svesti o prirodi, ti ljudi imaju razumevanja i sa njima je lako sarađivati. U zajedničke akcije na Tari pored bajinobaštanskih planinara, uključivala su se dva užička društva „Rujno“ i „Era“, kaže Ranko Milanović, rukovodilac Službe turizma i edukacije.

markiranjeProjekat „Zdravom životnom sredinom u Evropsku uniju“ podržan je od Ministarstva kulture i medija

Ostavite odgovor