Pocetna Kultura Knjiga o Vlajku Brkoviću

Knjiga o Vlajku Brkoviću

916
3
Podelite

dragisa-milosavljevicOvih dana iz štampe je izašla knjiga “Vlajko Brković – zaboravljeni neimar”, koja će 12. decembra u užičkom Narodnom pozorištu biti predstavljena. Tim povodom razgovarali smo sa njenim autorom Dragišom Milosavljevićem, poznatim užičkim istoričarom umetnosti i publicistom.

Šta je prevashodno bio motiv za pisanje jedne ovakve knjige?

– Pre svega teško je definisati motiv. Možda je on u sveopštom nezadovoljstvu okolinom, ljudima koji rade poslove od javnog značaja, odsustvom motivacije da se urade prave stvari za generacije koje dolaze, konačno da se ostavi nešto vredno iza sebe, da se bar privremeno odstrani užasna pohlepa koja danas kanališe javnu delatnost. Osećam se obaveznim da kažem da je ideja o knjizi nastajala dugo, ona nije samo moja. Preciznije, to je zajednička zamisao Dragana Subotića- Sukija, višegodišnjeg direktora Valjaonice bakra i moja. Konačno, kao što će se videti, knjiga o Vlajku Brkoviću biće u rukama onih kojima će nešto i značiti. Bar se tome nadamo.

Jedan čovek i to ne tako davno imao je razumevanja i snage za mnoge javne radove širom Srbije, a posebno Užica, i čini mi se da ono što je dobro u Užicu urađeno, urađeno je u vremenu Vlajka Brkovića ili prevashodno njegovom inicijativom. Možda vredi podsetiti, posebno one mlađe, na gradnju Valjaonice aluminijuma 1969-1973.godine, fabrike sita i ležajeva u Arilju, više stambenih građevina u Užicu, Arilju, Sevojnu, naZlatiboru (blok -,,Zlatibor”, Aleksića most, Lipa), radničke stanove, odmarališta u Budvi i na Zlatiboru, ali i mnoga druga preduzeća i javne radove. Ne sme se zaobići Vodosnadbevanje Užica do 2000. godine, koje je – o tome je najmanje pisano – neposredni rezultat Vlajka Brkovića.U najvećem obimu sve su to njegova dela i zasluge u kojima je taj čovek bio organizator ili učesnik.

Taj čovek odavno je zaslužio jednu monografsku jedinicu, odnosno knjigu samo zbog toga da se njegove velike zasluge ne prepuste zaboravu. Ove 2016. godine navršava se 25 godina od njegove, prerane smrti, i to je svakako jedan od motiva pisanja ove knjige.

Koliko do sada nepoznatih detalja o Brkovićevom životu donosi ova knjiga?vlajko-2

– Mnogo. Neki od učesnika i njegovih saradnika još uvek su u životu i od njih smo dobili dragocene informacije, podatke, pripovesti, zgode i nezgode o kojima se malo ili nimalo zna. On je bio harizmatična ličnost ne samo u bivšoj Jugoslaviji već i u mnogim evropskim zemljama. Mogao je da uradi gotovo sve, da podigne kredite ili dobije garancije za njih, kupi vrednu opremu za mnoga preduzeća; bio je neobično cenjen i uvažavan u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji. Ovde popularne i harizmatične ličnosti po pravilu nagrabuse pa je ta sudbina čekala i Vlajka Brkovića. Na jednom mestu u “Dnevnicima” Dragoslava – Draže Markovića, koje Latinka Perović smatra izvanrednom istorijskom građom, on je davne 1972. godine zapisao da će on lično učiniti sve da se posmenjuju najbolji srpski direktori, ali mu je posebno smetao Vlajko Brković ,,onaj iz Sevojna, jer kada dođu delegacije iz Nemačke i Francuske samo se priča o Vlajku Brkoviću, a malo ko pominje njega, Markovića”. E takav čovek morao je da strada. I stradao je.

Vredne činjenice čuva sudska dokumentacija, koja nije do sada bila predmet ozbiljnijeg istraživanja, ali će svakako biti predmet nekih budućih disertacija i magistarskih radova. Videćete kako se ,,pakovanje” i suđenje harizmatičnim ličnostima vodilo iz jednog centra sa tačno određenim ličnostima i svedocima. Sve se radilo veoma smišljeno i kruto, i to se u Srbiji lako realizovalo. Primerice, kada je njegova supruga Olga u užasnoj harangi koja je protiv Brkovića vođena, u potrazi za pravdom, poput sluge Jerneja iz njenog zavičaja, zakucala na vrata Staneta Dolanca, on joj je ne dvoumeći se rekao: ,,Gospođo Brković, ovo se u Sloveniji ne bi moglo dogoditi, da najboljeg privrednika optužimo i da ga kroz blato provlačimo. Tamo to jednostavno ne može.” Ali u Srbiji može, u Srbiji to se najlakše izvodilo od vajkada. Konačno, dragocena je seoba njegove harizme iz javnog života u zatvorski, u Zabelu kod Požarevca, gde je sasvim nedužan proveo 16 meseci. Od nekih njegovih sobnih drugova iz Zabele dobili smo dragocene podatke. Pripovedalo se kako su osuđenici i kriminalci u zatvoru govorili kada je među njih stigao Vlajko Brković, rečenice koje i danas traju: ,,Gledaš li boljeg od nas kako strada onda se smanji i teret našega jada.” On je bio magijska ličnost u zatvoru, jer je i tamo mogao sve, zapošljavao je otpuštene zatvorenike, savetovao, pomagao, prodavao proizvode iz ,,Preporoda”, pa se još uvek priča kako je Brković ,,preporodio Preporod iz Požarevca”. On je na primer uspeo da proda peći na čvrsta goriva jednom trgovcu iz Libije, gde se, kao što je poznato, peći i ne koriste. Eto kakav je bio taj čovek.

vlajko-3U kojoj meri je Vlajko Brković bio žrtva politike?

– U najvećoj meri Vlajko Brković bio je žrtva politike. Kao što sam već istakao on je zaista bio omiljena i harizmatična ličnost a kada se politika na vas okomi onda se ne biraju načini da se čovek toga profila provuče kroz blato da bi ga narod i šira javnost još bolje upoznala. U jednom intervjuu koji je dao okružni javni tužilac koji je sudio Brkoviću, rekao je da su radnička nezadovoljstva bila odlučujući motiv suđenju protiv njega i nekolicine drugih zbog izvesnih gubitaka na Londonskoj berzi. Dakle radnička nezadovoljstva bila su modus vivandi, a kako se do njih došlo – o tome ni reči. Danima su novine, lokalne i republičke, donosile užasne članke o gubicima na Londonskoj berzi, o lošem poslovanju Valjaonice bakra, nestajanju samoupravljanja iz ovog tada velikog ekonomskog giganta.

Neizbežan je i osvrt na eliminaciju srpskih liberala sa Markom Nikezićem na čelu 1972. godine, što je bio uvod u ekonomske nedaće republike Srbije u sledećim decenijama. Zatim dolazi čuveno Pismo Josipa Broza i Izvršnog biroa Saveza komunista, koje je velikodušno prihvaćeno u Srbiji. Tada je počela sezona lova na najsposobnije srpske direktore, koje je u velikoj meri personifikovao i Vlajko Brković. Dakle, vrh jugoslovenske političke elite, uključujući Josipa Broza, bili su protivnici srpske liberalne ekonomije, koja je već tada davala neverovatno dobre rezultate. Ali, bila je ugrožena vodeća uloga Saveza komunista i to je bilo veoma dobro poznato prvom čoveku Jugoslavije, i njegovoj pratećoj kamarili.

Gde je mesto Vlajka Brkovića u privrednom i političkom životu Srbije?

– Može se govoriti o njegovom mestu u privrednom životu Srbije, ali nikako o njegovoj političkoj aktivnosti, jer je on, ruku na srce, politiku uvek doživljavao kao negativnu delatnost, a političare nije previše ni uvažavao. Poznati su i njegovi komentari u nekim listovima u kojima se kritički osvrtao na političare i njihove zakulisne radnje. Što se tiče privrednog života, on je zaista ostao u samom vrhu graditelja moderne Srbije druge polovine 20. veka. Valjaonica aluminijuma podignuta za neverovatno kratko vreme, za samo tri godine, smatrana je pravim neimarskim čudom. Inače, mora se istaći da je ta fabrika bila najveći graditeljski poduhvat u staroj Jugoslaviji u tim godinama i da je po proceni privrednih eksperata građena za 40 odsto jeftinije u odnosu na svetske standarde. To je i danas jedna od najprofitabilnijih fabrika u užičkom kraju, gotovo poklonjena Slovencima, jer bi naziv prodaja, odnosno privatizacija bila isuviše neozbiljna definicija. Možda su najbolje kvalifikacije dobijene od njegovih saradnika, koji su na više mesta izjavljivali da je to rasprodaja bez premca, ali od strane onih kojima sudbina ove zemlje i njenih resursa nije ništa značila.

Zašto je sporo tekla Brkovićeva “rehabilitacija”?

– Pre svega Vlajko Brković nije rehabilitovan, niti sudski niti administrativno. Dakle on je i danas čovek koji je osnovano seo na optuženičku klupu, kome je suđeno, presuđeno i o kome se godinama nije smelo javno govoriti. I to su činjenice kojima se bavi knjiga koja će uskoro videti svetlo dana. Jedina forma izvesne rehabilitacije bila je realizovana zauzimanjem direktora Valjaonice bakra, Dragana Subotića 2000. godine, kada je ispred ulaza u Valjaonicu postavljena bista Vlajka Brkovića, najpoznatijeg direktora ove nekada moćne fabrike. Samo zahvaljujući njemu kao i Ligi za Užice, mislim da je 2007. godine, ispred ulaza bloka ,,Zlatibor”, gde su Brkovići stanovali, postavljena tabla sa podacima o njemu a prostor je nazvan ,,Vlajkov plato”. Dug koji prema njemu osećamo jeste i potpuna rehabilitacija ovog nepravedno osuđenog i iz javnog života eliminisanog čoveka. Tužno je da nijedna ulica u ovoj varoši nije imenovana po njemu i njegovom delu. Dakle, mnogo ulica u Užicu nose nazive po manje zaslužnim ličnostima od Vlajka Brkovića, o kome se do nedavno nije smelo ni govoriti. To je dobro poznato mnogima, i konačno, potpuna rehabilitacija ovog čoveka jeste i jedan od ciljeva objavljivanja ove knjige.

Koliko uopšte Užičani danas znaju o Vlajku Brkoviću?vlajko-1

– Mislim da mladi ljudi znaju veoma malo, ili možda nimalo. Oni čije su porodice bile neposredno vezane za Valjaonicu bakra u Sevojnu, svakako su slušali od starijih neke pripovesti o ovom izuzetnom i dragocenom čoveku čiji pandan još dugo nećemo nazreti na vidicima ove nesrećne zemlje. Decenijama o njemu se samo pričalo u uskim krugovima poznanika i prijatelja koji su i sami živeli u strahu od različitih ,,izvidnica i uhoda”. Da su Užičani, pre svih užički političari postavili ovog čoveka na mesto koje mu pripada o njemu bi se svakako mnogo više znalo. I među mladim ljudima kao i generacijama koje dolaze. Ali do sada nije!

Koliko nezavršenih poslovnih ideja Vlajka Brkovića je ostalo a koje bi značajno uticale na razvoj Užica?

– Mnogo, zaista mnogo. Zaprepašćujuće je koliko je taj čovek posle svega što mu se ovde dogodilo, i dalje voleo Užice i Zlatibor. Istinski u duši voleo. Možda vredi izdvojiti ono što mu stradanje, suđenje i zatvor nisu dozvolili, ali su planovi postojali i zabeleženi. Više sagovornika svedoči da je Vlajko Brković godinama u glavi nosio ideju užičkog ,,Monmartra” na potezu Rakijskog pijaca i Carine, kao i okolnih ulica u kojima su se još uvek nalazile stare kuće. Njemu je bila poznata evropska praksa očuvanja starih gradskih celina i značajne turističke ponude za budućnost. Pričalo se da kada je prvi put video stare građevine u Nemačkoj i Francuskoj, umivene i doterane, počeo je više ceniti svoju staru kuću u Potočanju. Izvesni podaci upućuju na ozbiljan rad na projektu rekonstrukcije Rakijskog pijaca i Carine u koji je bio uključen i dekan Arhitektonskog fakulteta Stanko Mandić, inače autor projekta Trga partizana u Užicu. Bio bi to, po njegovom uverenju, veliki turistički bum u Srbiji, jer tako staro gradsko jezgro postojalo je u samo nekoliko srpskih varošica. Nestala je dokumentacija o snimljenim starim kućama sa poteza Lipe i Rakijskog pijaca koje su trebale biti ponovljene odnosno rekonstruisane na užičkom ,,Monmartru”. Nažalost, suđenje, haranga i zatvor osujetili su ovu briljantnu zamisao koju posle njega niko više nije ni pokušao realizovati. Vredi pogledati kako danas taj deo Užica izgleda. Zaista vredi.

 

3 Komentari

Ostavite odgovor