Pocetna Kultura Znamo li ko smo?

Znamo li ko smo?

371
0
Podelite

Šeste večeri 21. Jugoslovenskog pozorišnog festivala glumci Narodnog pozorišta iz Beograda izveli su predstavu „Bela kafa“ po te tekstu Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića. Priča u predstavi prati dešavanja za vreme i posle Drugog svetskog rata gde prikazuje stradanje duha jedne porodice kroz različita dešavanja.

Milan Nešković, reditelj: Pre svega, želim da se pohvalim, da sam svoju prvu profesionalnu režiju potpisao u ovoj ovde zgradi, u užičkom Narodnom pozorištu. To je upravo bio Aleksandar Popović. Inače, Željko Hubač mi je predložio da pročitam ovaj tekst. Sećam se da sam ga zvao oko pola tri u noć, kako bih stavio šapu na tekst i stavio mu do znanja da ne treba da je da nikom drugom. Pričamo o turbulentnim istorijskim vremenima, o čoveku, celoj prorodici.

img_7978Olga Odanović, Majka Janja: To je majka koja hoće sve da razume, koja hoće sve da podrži, ona je tu kad treba, možda i kada ne treba, svima je na dohvat ruke. Majka Janju možete da uzmete kada vam zatreba, ona je tu i kada spava i kada ne spava, prisutna i onda kada nije. Majka Janja je majka za sve. Ona brine o svima, čuje sve što treba i ponešto što ne treba, a ako je potrebno, praviće se da nije čula.Takve majke danas su velika retkost… ili ih ja ne poznajem.

Branko Vidaković, Momčilo Jabučilo: Ovaj tekst mi se jako dopao, još kada sam bio na Akademiji. Problem sa Popovićevom rečenicom je u tome što je jako teška za pamćenje. Malo je iščašena. Sve deluje jako lako, a onda se ispostavi da to nije to. Ovo je zanimljiva predstava, jer mi smo drugačiji svaki put. Večeras sam shvatio da je Momčilo Jabučilao simbol naivnog srpskog naroda. Istina, on je kapitalista, koji je zalutao u pogrešno vreme.

img_8016Nada Šargin, Zora Šišarka: Dok sam radila na liku, pokušavala sam da joj nađem negativne strane, na osnovu svega što radi. Međuti, šta god da sam pokušavala, nisam uspela, to mi u rešenjima uvek isklizne. Acova kćerka mi je rekla- nemoj da se trudiš, on obožava takve žene, nećeš joj manu naći.

Pavle Jerinić, Deli Jova: Ne znam da li je Aca Popović voleo Deli Jovu, ali ja sam ga zavoleo radeći na ovoj predstavi. Poruka, koju sam mogao da shvatim, radeći na ovom komadu je da on svaki čas, prema potrebi, preleće sa jedne na drugu stranu. Meni je bilo mnogo drago što sam mogao da ga razumem. Vrlo smo laki na jeziku kada treba da osuđujemo ljude. Ne kažem ni da svakoga treba prebiti. Tu imamo najgori mogući događaj – Drugi svetski rat. Ova predstava me je obogatila za jedno važno, lično iskustvo.

untitled-5Nenad Stojmenivić, Srđa Zlopogleđa: Bilo je jako teško. Prvi put kada čitaš Aca Popovića, shvatiš da bi to  mogao da ti  bude veoma značajan korak za glumca. Sve to deluje lagano, toplo, razigrano, ljudski, ali za glumca je baš teško. Vanjin otac mi je jednom rekao da se ponekad desi ta sreća, da se kockice tako slože i ispadne nešto veliko. Mislim da se to ovoga puta desilo. Za mene, ovo je zasigurno jedna od najboljih saradnji u kojima sam učestvovao.

Večeras poslednje takmičarske večeri na repertoaru je predstava Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice sa predstavom „Šćeri moja“ u režiji Ane Vukotić.

Ostavite odgovor