Pocetna Kultura Šćeri moja, sine moj

Šćeri moja, sine moj

598
0
Podelite

Poslednje takmičarske večeri, na 21. JPF-u, predstavom „Šćeri moja“ po tekstu Maje Todorović, u režiji Ane Vukotić, publici se predstavilo Crnogorsko narodno pozorište Podgorica.  „Na rad na ovoj priči podstaklo me je i to što se u Crnoj Gori ženska deca i dalje ne tretiraju jednako kao muška. I dalje postoji tužan i jeziv podatak da se ženska deca često abortiraju. To je poražavajuće u 21. veku, gde se svoi ponosimo demokratskim načelima i jednakošću. Ja ne mislim da žene treba da u svemu budu iste kao muškarci. Mi imamo svoje specifičnosti. Problem je to kako žene tretiraju žene, kako se one osećaju i šta mogu ili ne mogu, da li su etiketirane“, rekla je Maja Todorović, tekstopisac.

img_8050Vanja Jovićević, Knjeginju Zorka Petrović, kasnije Karađorđević, tumači Vanja Jovićević, student druge godine glume. “ Zaljubila sam se u Zorku posle prvog čitanja teksta. Odmah sam se povezala sa ulogom i već nekoliko puta sam rekla da je ovo uloga mojih snova. Retko kada glumac ima priliku da igra baš uloge koje voli, a ja sam svoju dobila odmah, na početku studija. Mnogo sam se trudila, mnogo sam radila, baš zbog tog slojevitog života Zorkinog u predstavi. Ona od nevinog deteta, koje bezazleno postavlja pitanja o tome kako bi to bilo kad bi ona bila vladar, do odrasle žene. Htela bih da napomenem da Zorka nije bila samo žena koja je htela da vlada, već jedna velika, velikodušna žena, humanitarka. Ona je snagom uma išla ka svojim ciljevima. Na žalost, život joj nije dao priliku da ispuni želje, ali ona je dosta toga dobrog uradila za Crnu Goru. Zorka je gradila bolnice, pomagala ljudima… i mi smo u predstavi pokušali da sve to obuhvatimo i prikažemo je onakvom kakva je ona zaista bila“, rekla je nakon predstave Vanja Jovićević.

img_8077Varja Đukić u ulozi Knjeginje Milene Petrović istakla je sprcifičnosti vladarske porodice Petrović. „Oni su emancipatori, oni su školovali svoje kćerke, trudili su se oko njih, iako su zaista bili u realnom društvenom problemu. Kako udati kćerke iz porodice, koja odskače u socijalnom i svakom drugom pogledu? To nije specifikum samo Crne Gore. Ona se menja… od nagovaranja Nikole da je pošalje na školovanje, preko traženja pravog puta za kćerku, do sagledavanja celog života kroz model. Jako je neobično da smo u komadu Zorka i ja jedine dve ženske uloge. Inače mislim da su žene u društvu mnogo uticajnije nego što se to prikazuje.“

img_8100Predstava, a posebno njeni pojedini delovi, ostavila je jak utisak na Aleksandra Milosavljevića, pozorišnog kritičara „Meni je najsnažnija scena pranja nogu. Prisustvovali smo ritualu koji je vrlo znakovit. Naime, tu su muškarci, koji su se izuli, noge su im u lavorima, raspravljaju o važnim stvarima, koje su rezervisane samo za mudre muške glave – to je vrh države. Tu je i Milena, odnosno – Varja, koja preko ruke drži peškir. Međutim, nijedna žena im ne pere noge, niti Milenio pada na pamet da priđe da ih briše. Šta ja, kao pozorišni kritičar, vidim iz te scene? Vidim da sa jedne strane pokušava da se održi ritual, na kome se zasniva tradicija, a na njoj civilizacijski model. Sa druge strane, taj ritual nije potpun. On, možda, nešto znači samo tim muškarcima, koji su potvrdili svoju superiornost, stavivši bose noge u lavor. Ipak, onog drugog, završnog elementa, koji upotpunjava taj ritual – nema. Znači, nešto se ozbiljno desilo i u Crnoj Gori.“

Ostavite odgovor