Pocetna Društvo Austrijski model korišćenja otpada

Austrijski model korišćenja otpada

1045
0
Podelite

U Evropskoj Uniji je u sektoru zaštite životne sredine zaposleno pola miliona ljudi. Godišnji obrt je oko 25 milijardi evra. Lider u u upravljanju otpadom je Austrija. Novinarka Radio Beograda 1 Nataša Raketić bila je prošle godine u Beču i imala priliku da vidi kako se u tom gradu sprovodi primarna separacija otpada, a potom i kako se od otpada proizvodi električna i toplotna energija.energana-2Austrija je uspela da broj deponija sa biorazgradivim gradskim otpadom smanji na ispod tri odsto . Upravljanje otpadom počinje već u stanovima gde gradjani imaju obavezu primarne separacije otpada na staklo, plastiku, hranu i ostalo… Politika razdvajanja otpada ustanovljena je još 1995. a od 1991. godine oko 60 odsto otpada koji nije za reciklažu i nije opasan završava u spalionicama koje proizvede toplotnu energiju i distribuiraju toplu vodu stanovnicima.

U Beču živi oko milion i 800 hiljada stanovnika. Dnevno kroz ovaj grad prođe više od 80 hiljada a oko Nove godine i Božića i do pola miliona turista. Međutim, grad je potpuno čist i utisak je da svi poštuju pravila. To potvrđuju i sagovornici koji kažu da još u stanu, u posebne kese odvajaju hranu, staklo, plastiku i ostali otpad. Ispred zgrade su specijalni kontejneri.

0079-1206-SpittelauCS3U razgovoru naša sagovornica navodi odgovore od Ulrike Volk iz Departmana 48 , firme zadužene za prikljupljanje otpada u Beču-godišnje se sakupi milion tona otpada i oko 600 hiljada ide za proizvodnju energije, dok se ostatak reciklira. Samo oko 50 hiljada tona ne može da se iskoristi. Reč je uglavnom o građevinskom materijalu sa gradilišta ili o rizli kojom se posipaju ulice. To se koristi za dalju proizvodnju građevinskog materijala ili se trajno odlaže. Postoji 900 mesta za odlaganje smeća, na kojima se nalazi 220 000 kontejnera za otpad, 210 000 za biološki otpad (povrće, voće, hrana…) stare flaše itd. Oko 100 mesta predviđeno je za odlaganje opasnog materijala. Postoji i 18 centara u različitim delovima Beča gde sami građani mogu da odnesu otpad, posebno krupne predmete.

Ovo preduzeće sa 3500 zaposlenih samo se delimično finansira iz gradskog budžeta. Na prvi pogled, usluga odnošenja otpada baš i nije jeftina, ali građani vole čist grad. Ulrike Volk ističe da se do uspešne saradnje sa građanima nije došlo preko noći. „Naš moto je da nikada ne sme biti „mrtvo more“, već uvek mora da se nešto dešava, kako bi dobijali još bolje rezultate. Saradnja sa građanima je unapređena zahvaljujući internetu, gde preko web sajta organizujemo kampanje i konkurse. Pitamo građane za mišljenje, pozivamo ih da smisle slogane koji stoje na kantama za đubre, onda glasaju i to što izaberu stoji na kontejnerima. Tako građani direktno učestvuju u nečem što doprinosi čistijem gradu“.

energana-5Za one koji ne poštuju obavezu odlaganja otpada na propisana mesta predviđene su kazne, a postoji i više od 320 kontrolora čistoće koji se mogu videti u gradu. Ono što Beč razlikuje od drugih gradova je korišćenje otpada za proizvodnju električne i toplotne energije. Oko 600 hiljada tona otpada iz Beča odlazi u jednu od tri spalionice otpada. U Pfafenau Gerald Gritzner objasnio je da tu svaki dan dolazi oko 200 kamiona. Godišnje se preradi oko 250 000 tona otpada i proizvede toplotna energija za 50 hiljada domaćinstava u Beču i električna energija za 25 hiljada.

Austrija je uvela politiku separacije otpada još 1995.godine. Rezultat je između ostalog značajno smanjenje divljih, odnosno starih deponija i čiste reke. Ipak, stručanjaci kažu da prostora za unapređenje ima. Ono na čemu sada rade je prevencija. Brojni edukativni programi postoje u školama, a vrlo su česte i kampanje u kojima se građanima objašnjava značaj separacije otpada i brige o životnoj sredini. Za razliku od Austrije u Srbiji se reciklira samo jedan odsto komunalnog otpada, kompostiranja uopšte nema, a 99 odsto otpada završi na deponiji, pokazuju podaci Eurostata.

deponija-dubokoJedan od glavnih izazova za gradove u 21 veku je šteljiv odnos prema resursima. I u Užicu je aktuelna je priča o energani. „Pitanjem energane i proizvodnje električne energije preradom komunalnog otpada i dalje će se baviti naši osnivači i stručnjaci iz resornog ministarstva“, ističe Nedeljko Milosavljević, direktor JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom “Duboko” Užice. On dodaje da o izgradnji energane, koja se smatra konačnom fazom u rešavanju pitanja komunalnog i drugog otpada, na nekoliko sastanaka razgovarano je sa predstavnicima jedne od najvećih konsultantskih kuća iz Nemačke, koja se bavi pitanjima otpada. fotoantrfile-nedeljko„Njihovi stručnjaci uradili su studiju predizvodljivosti. Po njima, najbolje rešenje je da radimo mehaničko-biološku preradu otpada, bez energane. Smatraju da je projekat izgradnje energane skup. U nameri da čujemo i druga mišljenja o ovom pitanju, razgovarali smo i sa ključnim čovekom zaduženim za kineske investicije u Srbiji u ambasadi ove zemlje u Beogradu. Kineska strana smatra da je izgradnja energane u Dubokom isplativa pod uslovom da Vlada Srbije otkupljuje struju po ceni od osam evrocenti po kilovatu. U tom slučaju Kinezi su spremni da uđu u ovu investiciju i to bez znatnog podizanja cene odlaganja otpada za javna komunalna preduzeća i građane. Verujemo da ćemo uskoro, uz saglasnost resornog ministarstva, doći do rešenja ovog važnog pitanja“, zaključio je Milosavljević.

Projekat “Zdravom životnom sredinom u EU”
Sufinarsira Ministarstvo kulture i informisanja

Ostavite odgovor