Pocetna Некатегоризовано Dragomir iz Gostinice, đak pešak i sportista za primer

Dragomir iz Gostinice, đak pešak i sportista za primer

513
0
Podelite

Da u životu ništa nije teško ako sebi postaviš cilj i zaista to želiš, svedok je i Dragomir Maksimović iz Gostinice, član AK Mladost iz Užica. Njegova disciplina je bacanje kugle i do sada je imao samo dva takmičenja u životu i sa oba doneo medalje. Najpre je na prvenstvu Srbije u dvorani osvojio srebrnu medalju a potom se na Prvenstvu Srbije u Sremskoj Mitrovici okitio i šampionskom titulom. I ništa to ne bi bilo neobično, ako se ne zna da Dragomir pešači od kuće u Gostinici do škole u Ribaševini. Posle časova autobusom ide na treninge u Užice, i onda istim putem nazad. Kaže da su ga pešačenje i napor ojačali.
Trener Drago Avramović ima samo reči hvale za svog pulena:Dragomir Maksimovic
– Dragomir je jedno divno dete i pravi sportski biser. Ustaje ujutru u šest sati, doručkuje, ide u Ribaševinu u školu i to peške, a od njegove kuće do škole ima šest kilometara. Posle škole seda u autobus dođe u Užice na trening i uveče se vraća nazad, autobusom do Ribaševene, a posle peške do kuće u Gostinicu. U to vreme sneg i kiša nisu nam dozvoljavali da treniramo na stadionu. Moramo u dvoranu, a tamo ne može da se baca gvozdena kugla. Roditelji su mu kupili gumenu kuglu, a i to košta. Ponosan sam na njega i očekujem još pregršt medalja i sjajnih rezultata. –
Dragomir je učenik osmog razreda OŠ Miodrag Milovanović Lune u Ribaševini. Stidljivo priznaje da mu je bacanje kugle „priraslo“ za srce:
-Video sam neke momke kakao bacaju kuglu, dopalo mi se i veoma brzo sam shvatio da je to pravi sport za mene. Godinu dana treniram i nije mi naporno. Stižem da uskladim sve, a kada nešto volite ništa nije teško. –
Na pitanje da li je teško pešačiti do škole i nazad Dragomir uz osmeh kaže:
-Ma ne, to mi je kao trening. Znam da se upornost isplati i ja se nadam da ću jednog dana postati reprezentativac Srbije.-

Ostavite odgovor