Pocetna Društvo Lidijin „Put svile“

Lidijin „Put svile“

962
1
Podelite

 

Novinarka Lidija Majstorović Obradović rođena je u Užicu. Kao đak generacije završila je Ekonomsku školu, a potom otišla u London da uči engleski jezik. Lidija Nagrada 27.04.2010,website Politike ADRadila je u Dugi, jednoj od najtiražnijih novina u staroj Jugoslaviji, gde je u to vreme urednik bio takođe Užičanin Dragoljub Golubović Pižon. Prvi posao bio joj je u redakciji NIN-a a kao novinar sazrevala je i učila od doajena Politike. Radila je sa Sašom Tijanićem i Slavkom Ćuruvijo. Bila je jedan od osamnaest novinara koji su dobili otkaz u Politici, i za Infoeru kažu da joj je čast što je bila na tom spisku.

Do odlaska u Kinu, Lidija, tada novinarka magazina “Viva”, dobila je niz nagrada za svoj novinarski rad, objavila je nekoliko knjiga, 2009. godine knjigu “Biti gej u Srbiji”. Reč je o prvoj istraživačkoj studiji kod nas koja se sveobuhvatno pozabavila ovom temom. Za ovu knjigu dobila je nagradu Minstarstva rada i socijalne politike, Vlade Kraljevine Norveške i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija za poseban doprinos podizanju svesti javnosti o neprihvatljivosti rodnog i seksualno zasnovanog nasilja.
foto 1A onda se obrela na Dalekom istoku…Objavila je i pet knjiga u Srbiji o kineskoj kuluturi i tradiciji:
-Četiri godine provedene u Kini smatram krunom svoje karijere. Sve ono što sam znala i mogla, uspela sam da podelim sa kineskim kolegama koji su izuzetno talentovani, posvećeni poslu i koji žele da uče, što je jedna od karakteristika Kineza. Oni otvorenog srca dočekuju strane eksperte iz svih sfera. Obišla sam šest kineskih provincija, često na skupovima koji su bili konsultativnog tipa, a u organizaciji centralne vlade i pokrajinskih vlada, i drago mi je što sam barem delimično uspela da upoznam ovu čarobnu zemlju i neke od 56 nacija i brojnih nacionalnim manjinama.
foto 5Lidijino znanje, iskustvo i rad u Kini naišli su na odličan prijem. Dobija sertifikat stranog eksperta na visokom državnom niovu Narodne Republike Kine, koji joj otvara sva vrata i znači izuzetan ugled i poštovanje u ovoj zemlji.
– Taj sertifikat ima manje od 50 stranih stručnjaka koji rade u Kini. Za njega se ne polaže nikakva ispit. Ne može niko lično da konkurše, to je prosto priznanje za stručnost i ostvaren rad i rezultat. To priznanje pruža brojne mogućnosti ne samo meni, za saradnju sa ovom zemljom, već i srpskoj privredi i svakom pojedinacy i uopšte svih zainteresovanih za saranju sa Kinom. Iz mog dosadašnjeg iskustva shvatila sam da iako Srbija i Kina imaju izuzetno dobre odnose, mi se ne snalazimo u konkretnim poslovima. Kada dođemo u situaciju da konkretno pregovaramo i realizujemo dogovoreno, dolazi do nesporazuma, nesnalaženja, pogrešnih koraka koji nehotice mogu da ugroze saradnju. Ne poznajemo se dovoljno. Moramo poznavati jedni druge da bismo uspešno sarađivali i realizovali projekte.
cri nagrada,14.05.2012.Lidija  dodaje da se novinarska profesija u Kini neuporedivo više poštuje i vrednuje.
– Za razliku od nas, naše kolege u Kini mogu relaksirano da rade. Nisu pod pritiskom vlasnika niti pod političkim pritiskom. Ma kako to nama izgledalo apsurdno, imam utisak da su mediji u Kini slobodniji nego mediji kod nas. Status novinara u Kini je na nivou profesora, lekara i drugih visokih stručnjaka. Imaju i razne beneficije. Svejedno je da li rade u državnom ili nekom komercijalnom mediju. Redakcija u kojoj radite obezbediće vam, na primer, komforan stan koji je nalazi blizu posla, uz participaciju troškova, a mladim novinarima pomoć i beneficije u kupovini stana kada zasnuju porodicu. Plaćene su takođe specijalističke studije ako se žele, često postoje i fondovi za talentovane novinare iz kojih se finansiraju različiti medijski projekti, kao što su knjige koje je redakcija za srpski jezik CRI objavila u Srbiji.-
hangdzou,institut, 16.4.2013.Odavno je otišla iz Užica, gde je provela svoju prvu mladost. Kad god ugrabi priliku dođe u grad na obali Đetinje, pa makar i na dva dana. Voli da prošeta Trgom, plažom i popije kafu u nekoliko omiljenih kafića u gradu. Ponosna je na svoj rodni grad. Na naše pitanje kojih dragih ljudi iz Užica se seća, Lidija kaže da ih ima mnogo i da ne bi smela da pominjem imena, jer se boji da će nekoga zaboraviti. Ipak, jednog čoveka mora da pomene.
– On je najzaslužniji što sam zavolela magiju reči, počela da pišem, otisnula se u mrežu novinarstva i dospela ovde gde jesam. To je Rade Jovanović, moj nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi. Do suza me je dovodio zbog gramatike, insistiranja da iznova i iznova pišem zadate radove i teme, da se bavim rečima, čuvam ih, negujem i igram se njihovom dinamikom i značenjima. Dobro se sećam – držao me je ispred table okrenutu leđima razredu, ali ja sam mu neizmerno zahvalno zbog toga što me je na pravi način usmerio da sigurna u sebe krenem ovim putem.
foto 3Po povratku iz Kine Lidija je osnovala asocijaciju “Forum Put svile”, čiji je cilj da približi kinesku kulturu i način poslovanja našim ljudima i da im olakša ulazak i ostanak na kineskom tržištu. U saradnji sa Privrednom komorom Beograda, ali i sa svima onima van Beograda, napraviće niz radionica, seminara upravo na temu kako uspešno poslovati sa Kinom. To će biti praktičan vodič kako da, kad već imamo otvorena vrata za saradnju sa Kinom, na ta vrata uđemo. Ovaj projekat će raditi sa dr Vilhelmom Šoberom, austrijskim naučnikom i ekspertom za strateški marketing i menadžment, koji ima više od dve decenije iskustva na kineskom tržištu.


1 komentar

Ostavite odgovor