Pocetna Društvo „Puterka“ kao zaštitni znak

„Puterka“ kao zaštitni znak

72
0
Podelite

-Nije bitno koliko čovek ima novaca. Bitno je da si srećan, zadovoljan i ispunjen sa onim koliko imaš, jer novac je prolazna stvar – kaže Ljilja Ivaković iz Lunovog sela, koja rodnih godina plasira preko 30 tona kvalitetnog povrća na užičkoj zelenoj pijaci.

Ono što je Vojvodina u proizvodnji hrane za Srbiju to je Lužnička dolina za Užice. Domaćinstvo „Ivković“ iz Lunovog sela isključivo živi od poljoprivrede i u njemu nema plate i penzije, već samo   prihoda od težačkog života.  Na užičkoj zelenoj pijaci  tradicija duga pola veka držanja sopstvene tezge na kojoj plasiraju paradajz, papriku, boraniju, krompir, projino brašno.  Pedeset jednogodišnja LJiljana Ivković  oslonac je Ivkovića gazdinstva  od povrtarske proizvodnje do plasmana. U njega je udajom došla iz rodnog Radoševa iz Arilja, takođe iz porodice u kojoj je poljoprivreda bila osnovna delatnost.  Vredna supruga i snaha LJilja je u Ivkovićima na sveg donela tri kćerke, a odnedavno je i baka druge unuke. Za svoj trud i rad i nagrađena je  plaketom grada Užica kao do sada jedina žena poljoprivredni proizvođač sa područja grada Užica i to na predlog Ženskog centra. Uvek vedra i nasmejana priča  o početku  svakog dana koji je na selu radan.

-Ustajem  oko pet. Ranije sam imala pet-šest krava i predavala mleko, a sada dve i junicu u štali – prvo njih namirim, a onda drugi poslovi i obaveze. Moj radni dan sez avršava oko deset – pola jedanaest uveče  – kaže LJilja i dodaje da se imanje Ivakovića prostire na 22 hektara od čega je šest hektara šume,  a ostalo su pašnjaci, livade i obradivo zemljište.  Ivkovići su poznati uzgajivači povrća koje  gaje na površini od 40 do 60 ari pored reke Lužnice. Sve je dobro kada je rodna godina, a ćudljivo vreme i nepogode uzima danak u poljoprivredi bez obzira na uložen trud i sredstva.. Naša sagovornica podseća da su posle   2013. godine bile dve poplavne godine i da su gradonosni oblaci naneli mnogo štete Lužničkoj dolini i njenoj fabrici pod otvorenim nebom u kojoj je sa ukućanima i proizvođač  i  direktor plasmana. U toj fabrici kao retko gde uspevaju paradajz, paprika, praziluk, beli kukuruz, krompir, kupus „srpski melez“ i „golubarac“ sve to vrhunskog kvaliteta.

-Srećnom me čini kada vidim posle sedam dana od sadnje kako biljke napreduju. Od detinjstva volim biljke i pratim kako rastu. Volim da gajim povrće na otvorenom, na suncu, jer to povrće ima miris i ukus. Imamo samo jedan plastenik, čisto da imamo..Gajenje povrća na otvorenom podrazumeva velika ulaganja, skupa semena, sopstvenu proizvodnju rasade, transport, pijačarinu, ali mnogo toga zavisi od vremena. Ove godine bilo je grada i imali smo i dve poplavne godine…Najmanje se računa rad seljaka. Međutim, sigurna sam u kupce u plasman i sve što proizvedem mogu da prodam – priča LJilja Ivković. Svojevremeno je užički Ženski centar predložio  za nagradu grada Užica  koju je dobila za sada kao jedina žena poljoprivredni proizvođač. Te 2013. godine koritom  Lužnice moglo se  ići traktorima kao magistralom, ali je kvalitet povrća bio vrhunski zahvaljujući zalivanju i cisternama. Preko LJiljinih ruku prešlo je preko 30 tona svežeg povrća koje je plasirala na užičkoj pijaci.

Puterka 2– Ljudi vole da kupe kod mene, jer i ako im kažem krompir je žižljiv svuda ove godine, odmahnu rukom i kažu očistićemo, ne mari, samo ti izmeri. Znaju da sve što prodajem na tezgi od povrća  dajem i svojim unucima uz minimum minimuma tretiranja –  kaže žena poljoprivredni proizvođač iz Lužničke doline koja je ove godine posebno zadovoljna kako je odgajila paprike „somborku“, „amandu“ i „devetku“ . I naravno boraniju koja  preuzima primat kao zaštitni znak povrtarske proizvodnje Ivkovića gazdinstva.

– „Puterka“ je ove godine moj brend, naravno paradajz koji se trudim da bude iste svežine na pijaci kao što ga mi u domaćinstvu koristimo. I strogo se pridržavamo karence preparata koje smo sveli na minimum. Bolje je i ceo rod da propadne nego raditi drugačije.  Paradajz je najnežnija biljka sklona plamenjači i ova godina za njega je bila katastrofalna  Grad  je bio takav bio da je gotovo uništio sav paradajz u trenutku kada mu je cena bila u proseku 80 dinara. Stradalo  je oko 10-15 tona, a prodala sam svega 500 kilograma „melodije“, holandske sorte koja raste preko dva metra, a i poljoprivredni stručnjaci fotografisali  za arhivu – zbori LJilja i o muci seljačkoj.  Ono što nevreme uništi n može se lako nadoknaditi, ali proizvodnja se može unaprediti znanjem. Zato LJilja pažnju posvećuje obrazovanju i usavršavanju i seća se svih savetovanja, predavanja koje je slušala i koja joj koriste. Redovni je učesnik seminara u Požegi, Užicu, Karanu, na Zlatiboru.

-Volim druženje žena kojih je istina bilo više ranijih godina nego sada, da slušam muziku i izlaske za nove godine, 8. mart.  Sada se vreme promenilo,  kriza je, ali ipak nas nekoliko žena se okupi,  družimo se, ispričamo i bude nam lepo. Ne gledam mnogo televiziju, više volim da čitam, recimo Noru Roberts i njene romane – kaže žena vrhunski proizvođač povrća koja je jako ponosna na svoju porodicu u kojoj je doživela kako kaže najlepše osećanje kada je postala baka. Godi joj poštovanje ljudi i kaže da je društveno priznanje koje je dobila bilo priznanje svim generacijama Ivkovića koji decenijama proizvode hranu u Lužničkoj dolini  gde na 400 metara nadmorske visine na jako plodnoj zemlji raste najkvalitetnije povrće u užičkom kraju.

 

Obezbeđen plasman

Boranija je zaštitni znak moje proizvodnje. U pitanju je starinsko seme boranije „puterke“i to je moj brend. Mislim da sam najveći proizvođač u Zlatiborskom okrugu, jer je imamo u velikoj količni, a kvalitet vrhunski. Kupaca ima i „puterke“ mogu da prodam koliko hoću  – kaže Ivković.

Ostavite odgovor