Pocetna Pozorište Svima nama fali stida

Svima nama fali stida

301
0
Podelite

Druge večeri 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala užičkoj publici predstavilo se Crnogorsko narodno pozorište sa predstavom „Samoubica“, Nikolaja Erdmana, u režiji Veljka Mićunovića.

Slobodan Obradović, adaptacija i dramaturg: Ključno je da se ne treba baviti melodramom, već pitanjem – postoji li mogućnost da se  sprovede revolucija. Moj  stav je da je to danas nemoguće. Najveći apsurd je kada se svi likovi jave kako bi rekli da je oni mogu izvesti, a onda se pokaže da se to sve  delovi sistema, koji su jalovi.

Samoubice 4Veljko Mićunović, reditelj: U originalu, predstava se drugačije završava. Danas smo „stavili glavu  u torbu“ i maltene trideset posto predstave promenili za dva sata probe. Bili smo prinuženii hteli smo da va,apokažemo šta je zapravo naša predstava, bez kompromisa. Kod nas na kraju, nema pucnja, koji je večeras bio nužan. Dakle, ima razlike, ali stojim iza večerašnje predstave.

Srđan Grahovac, kao Aristarh Dominikovič Gološčapov: Igram jednu od hijena, koje su tu, iza svakog ugla. To su krvožedni ljudi, koje ovaj sistem proizvodi.

Samoubice 3Dušan Kovačević, kao Arsenjevič Pugačov: U svakoj drami želim da, čak iako je lik negativan, napravim neke simpatične momente, zbog kojih će publika da ga voli. Njegova surovost se ogleda u tome da bi kao predstavnik radničke klase trebalo da štiti ljude, a ipak to ne radi. Predstavnike sindikata i radnika, sistem je infiltrirao, da bi, naravno,ne u sim slučajevima – išli na ruku sistemu.

Danilo Čelebić, kao Otac Jelpidij: Ako neko stoji kontra stavu samoubistva, onda je to zvanična religija. Ovde taj mali sveštenik, paroh, u prvoj svojoj replici izgovara – zar niste rekli da ću ja pred hiljadama ljudi da ispratim dušu na večni put? On govori o svom pozicioniranju preko nečije žrtve. To je potpuno bogohulan stav, ali smo i mi svedoci dela koja nisu baš u skladu sa pravilima vere.Kroz njegov lik se transponuje demonska energija koju svi nose. Oni to jesu – demoni, koji ga nagovaraju. To je ono što sam negde čuo : „Đavo nema vlast nad tobom, ali ima pravo da te nagovara“.

Samoubice 2Milivoje Mišo Obradović, kao Semjon Semjonovič Podsekaljnikov: Svi ćemo se prepoznati kao bliski Podsekaljnikovu ili njegovoj žrtvi, međutim, nije baš tako. Među nama su i svi ovi drugi ljudi. Kod njega je najvrednija njegova duša. On je u nekoj vrsti produžene adolescencije, ima male snove, koji su veliki za njega. Ni u najmanju ćeliju društva – porodicu nije uključen na pravi način. Očajan je, a sa očajnikom je najlakše manipulisati. Njemu, na kraju, od stida, što se neko ubio zbog njega, nema života. Dolazimo do toga da nama svima fali stida.

Na 22. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, večeras se predstavlja Kraljevsko pozorište Zetski dom sa Cetinja sa projektom “Dokle pogled seže” u režiji Arpada Šilinga. Sve predstave u užičkom Narodnom pozorištu počinju u 19,30.

Ostavite odgovor