Pocetna Društvo Organskom proizvodnjom u Evropsku uniju!

Organskom proizvodnjom u Evropsku uniju!

516
0
Podelite

Uvek misli pozitivno i jedi zdravu hranu! Ekološka maksima koju nam na početku razgovora predočava poznati pobornik organske proizvodnje profesor Nikola Bajić. Gde smo Mi, Zlatiborski okrug i Srbija u odnosu na svet i Evropu po zastupljenosti organske poljoprivrede? Kakve su mogućnosti za plasman organske hrane i da li sve više stanovništva posvećuje pažnju i izdvaja novac za kupovinu ovih proizvoda? O zdravstvenom aspektu izlišno je govoriti. Profesor Bajić kaže da ima pomaka kada su u pitanju površine pod zasadima organskih kultura.

f1– U odnosu na prošlu u ovoj 2016. godini površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji porasle su za 65 odsto. Odnosno sa 8-9000 hektara Srbija sada ima oko 15.000 hektara što je značajan pomak, ali to nije još ni jedan odsto u odnosu na ukupno obradive površine. Stopa rasta u Evropi je dosta veća i godišnje se kreće preko 10 odsto u korist organske poljoprivrede. U Austriji je svaki četvrti hektar ili 25 odsto organski, kao i farmi. U Nemačkoj je pre dva meseca rađena anketa u kojoj se 84 odsto Nemaca izjasnilo za organsku proizvodnju i bez GMO. Danska je donela zakon da u narednih 25 godina sve što farmer proizvede bude organsko. Reč je o zemlji gde je tona do tona i po đubriva išla po hektaru. Gotovo 70 odsto površina u Srbiji mogu da budu organske parcele i bez konverzije. Zanimljivo je da u Africi i Aziji postoji ogromna površina zemljišta za organsku proizvodnju – navodi profesor Bajić uz podatak da su najveći potrošači organske hrane Nemci, Francuzi i Skandinavci.

sirogojno-1On ističe da se Evropska unija izjasnila za 20 odsto organske proizvodnje trenutno. Evropa ima 500 miliona što znači da je potreba za tržište od najmanje 100 miliona ljudi. To je ogromna šansa za Srbiju i izvoz organske hrane, navodi osnivač Centra organske proizvodnje u Užicu koji ističe da bi ova proizvodnja mogla biti značajna za mala gazdinstva kakva su naša sa 3-4 „razbijena hektara“ na dvadeset-trideset parcela što spojeno sa seoskim turizmom može biti pun pogodak i u slučaju Zlatibora, Tare, Zlatara… Profesora Bajića pitamo, da li su Srbi uprkos oskudici, spremni da izdvoje dinar više za hranu bez hemije.

– Svet se polako truje. Mnogo je mineralnih đubriva po hektaru, mnogo sredstava za zaštitu bilja i zato upozoravajući statistički podatak da stanovnik Srbije za godinu dana „proguta“ sedam kilograma pesticida i hemije. Svet je shvatio da je hrana najvažnija i da je važno šta čovek misli i jede! Proizvođačima zaštitnih sredstava je cilj da prodaju što više hemije i „nema veze“ što se zagađuje zemlja i voda. Ilustrativan je i primer o prinosima. Ove godine završavam konverziju tri hektara svoga zemljišta. Bez grama veštačkog đubriva, sa malo stajskog, svake godine imao sam prinose kao i proizvođači koji stavljaju tone đubriva – kaže Bajić i objašnjava da se za tri godine obnavlja biološka aktivnost u zemlji i da gramu zemljišta ima tri milijarde mikroorganizama.

susene-borovnice

Mineralna đubriva – soli koje uništavaju mikroorganizme koji stvaraju biljnu hranu. Naš sagovornik podseća da je sto jedinica đubriva bilo je potrebno za 5 tona pšenice osamdesetih-devedesetih, a danas da bi dobili ovaj prinos u Srbiji treba treba da povećamo količinu đubriva pet puta. U Americi i Evropi to je 3,3 puta..Bajić primećuje da je sve to lobi fabrika đubriva i hemije i da je naš nacionalni interes i da to prestane! U prilog tome zapaža da su u Užicu postajele tri apoteke dok je bio đak Gimnazije, a danas je porastao na preko trideset. Centar organske poljoprivrede u Užicu osnovan je pre četiri godine, ima dva doktora nauka, ekonomiste, agroekonomiste, vetrinare. U njemu navode podatak da oko 40 odsto stanovnika Zlatiborskog okruga živi od sela. Profesor Bajić govori i o značajnom programu – razvoju kozarstva koje su Fondacija Divac i Grad Užice podržali sa 4 miliona dinara, a opština Požega izdvojila milion dinara.

koze-dva– Oko 30 domaćinstava dobilo je priplodne koze, ukupno 240 koza. Koza ima veliku produktivnost i u proseku daju dva jareta što znači da će ih iduće godine biti oko 600 koza u užičkom kraju. Koze mogu da daju četrdeset puta više mleka nego što je njihova sopstvena težina. U planu je i program podele autohtonih koka – nosilja za dvadeset domaćinstava. Na našem brdsko- planinskom području sve je organsko, decenijama ili nikad nisu korišćena hemijska sredstva za tretman livada tako da je sertifikacija samo stvar vremena – kaže naš sagovornik.

I ne zaboravimo, zemlja u Srbiji nije toliko tretirana kao u razvijenim zemljama tokom proteklih decenija i zemljište nije izraubovano. U Evropskoj uniji građani se sve više pretplaćuju na organske proizvode. Seljaci svakog vikeda natovare povrće i voće i dostavljaju na kućne adrese porodica. Lep je i primer iz naše Jablanice gde jedno domaćinstvo ima šumsku jagodu pod plastenikom, a u drugom gaji povrće čiji je ukus oduševio Dance i Italijane koji su im bili gosti. Samo da ih je više.

kremna

Organski proizvodi skuplji su u proseku za 30-40 odsto od konvencionalnih, a često i duplo. Naše jedine dve pijace organskih poljoprivrednih proizvoda su u Beogradu i Novom Sadu. Profesor Bajić je zagovornik ideje da bar jedna tezga na pijaci ili prodavnica u Užicu bude sa organskim proizvodima. Zasada u Zlatiborskom okrugu imamo nekoliko sertifikovanih organskih povrtarskih biljaka,med jednog pčelara sa Tare, speltu (praistorijsku pšenicu), heljdu. Evo i pojedinih cena: kozje mleko 100-120 dinara litar, organsko mleko 130-140 dinara, organska jabuka 100 dinara, organska malina 300 dinara. Povrtarski proizvodi: luk, kupus, korenasto-krtolaste biljke , šargarepa, peršun viša cena od 30 do 100 odsto u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu i nema ih dovoljno na organskim pijacama.

PROJEKAT „ZDRAVOM ŽIVOTNOM SREDINOM U EVROPSKU UNIJU“ SUFINANSIRA MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE

Ostavite odgovor